Ako ste mislili da najveći greh američkih predsednika može da bude prisustvo neke „monike levinski“ u Ovalnom kabinetu — ponovo ste pogrešili — u Beloj kući je toliko špijuna, hakera i mešetara, da se to ne može ni zamisliti. Šta, uostalom, reći, kad u tom poštovanom domu sedi glavom i bradom strašni Donald Tramp, čovek koji ruskom ambasadoru predaje tajne podatke, obeležene pečatom najvišeg stepena tajnosti!
Zamislite tu sliku — najmoćniji čovek na svetu, bar tako misli gotovo cela Amerika, ćuška neki papirić (ili usb) u džep, nižem od sebe, ambasadoru strane zemlje. Ili ga gurka nogom ispod stola, da mu najavi da će mu nešto šapnuti, kad ostali okrenu leđa!
I da je samo to! Donald Tramp — u svoj kabinet ne pušta američke novinare, ali pušta ruske, prvi saradnici su mu ruski doušnici, a ima ih toliko, da ako treba, može svakodnevno po jednog da smenjuje. Kao da je lični faktor važan, jedan otišao drugi došao — velika je Rusija, među 140 miliona stanovnika, naći će se bar milion i četiristo sposobnih da „zavedu“ naivne američke zvaničnike. Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije, govorio je još Njegoš.
Ali budno oko, „veliki brat“, sve vidi, sve beleži i — sve objavljuje. Zato je ceo svet konačno progledao. Amerika je, sudeći po pisanju njihovih medija, jedna demokratska, „poštena“ država koja je širom otvorila vrata zločincima iz celog sveta, a oni nezahvalni, hakuju li hakuju… Čas Rusi, čas Severna Koreja, pa Rusi, pa opet Rusi, i naravno Rusi — sve se zaverilo protiv sirote, najjače države na svetu. A Amerikanci — sve Snouden do Snoudena, sve Asanž do Asanža.
Ima nešto trulo u državi — ne Danskoj, opet ste pogrešili.
Tramp, kad ga ne vide (ako je to moguće) jauče — gde su ona vremena kad je Bil Klinton vladao u Ovalnom kabinetu!
A šta o svemu ovome misle Boris Malagurski, filmski reditelj, i Zoran Stanojević, urednik u RTS-u, u 17 časova gledajte i slušajte na našoj stranici na Fejsbuku, na našem sajtu i na talasima Radio Novosti.
Pratite nas na Tviteru i prvi saznajte ono što drugi prećutkuju.
