Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, danas je bio i u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu. Namera Hojta, barem prema onome što je saopšteno, jeste da „istakne snažno partnerstvo SAD i Srbije i omogući razgovore o nizu bilateralnih i regionalnih pitanja koji su od značaja za obe strane“.
Od smene američke administracije i dolaska Donalda Trampa na čelo Amerike prošlo je skoro četiri meseca, ali još nije jasno kakva je njegova politika prema Balkanu i da li je uopšte ima.
Da li je Hojti, kako ga nazivaju, novi „Trampov jastreb“ zadužen za Balkan, i ako jeste, da li se u njegovim izjavama već može nazreti kakva je spoljna politika nove američke administracije prema ovom delu sveta?
Saša Adamović, istoričar i politički analitičar, tvrdi da Hojti nije predstavnik Trampove administracije i da još čekamo da vidimo kakva je Trampova politika na Balkanu. Naš sagovornik kaže da je Tramp do sada imao neke drugačije spoljnopolitičke prioritete ali i niz problema koje je trebalo rešiti u svom dvorištu.
„Suština njegove nove politike prema Balkanu biće u skladu sa njegovim namerama da sa Rusijom normalizuje odnose. Normalizacija tih odnosa će biti blagotvorna i za nas jer takva politika bi Balkanu garantovala mir i sigurnost“, ističe Adamović.
Ono što je problem jeste što se, kako kaže, „repovi“ u Stejt departmentu iz prethodne administracije još vuku, ali i da je Tramp namerio da se njih otarasi. U tom kontekstu, Adamović očekuje da će se tek kada bude uveden red u Departmentu, moći tačno znati koga je Tramp izabrao da bude osoba zadužena za Balkan, ko će zaista zastupati Trampovu politiku na ovim prostorima.
„Sve dok je američka spoljna politika i na Balkanu ali i šire, u rukama te takozvane američke „duboke države“ koja očito ima plitku pamet, pre ćemo na Balkanu umesto mira imati miris baruta“, kaže on.
Adamović upozorava da zato treba biti oprezan, jer je Brajan Hojt Ji, kako tvrdi, „zaostali čovek“ iz prethodne poražene američke administracije. Ironično dodaje:
„Možda je samo u prolazu video svog šefa državnog sekretara Reksa Tilersona, a Trampa je možda video na televiziji.““
„Mi smo već imali u skorije vreme posetu senatora Mekejna Balkanu, koji je član Republikanske stranke i veoma uticajna figura a koji je velika opozicija Trampu i čovek čiji je izgleda zadatak da ’minira‘ ono što je najvažnije u novoj Trampovoj spoljnopolitičkoj politici, a to je poboljšanje odnosa sa Ruskom Federacijom. Hojt je deo iste priče koja ima istu spoljnopolitičku agendu za Balkan koju je zastupala prethodna administracija u Vašingtonu, a to je politika ’na liniji vatre‘. To jest, želja onih koji su opozicija Trampovoj spoljnoj politici, a to je da uklone svaki uticaj Rusije na Balkanu“, navodi naš sagovornik.
Uticajni senator Džon Mekejn i predsedavajući senatskog odbora za oružane snage SAD, koji je u aprilu bio u poseti Srbiji, izjavljivao je nakon toga da „nije sasvim jasno u kom smeru Srbija ide“, kao i da je „veoma jasno da Rusi pokušavaju da prošire štetan uticaj na Balkanu“.
„Pokušaj puča u Crnoj Gori je očigledan primer toga, to je bio pokušaj da se zbaci izabrana vlada jedne zemlje. Zatim pojačani uticaj ili pokušaji pojačanog uticaja na Srbiju su dobar primer. Tu su lažne vesti i hakovanje koje se stalno odvija, Sputnjik, RT… Takođe, postoje tenzije posebno između Srbije i Kosova, tako da verujem da je to rezultat izostanka američkog i evropskog liderstva“, izjavio je Mekejn u intervjuu datom „Glasu Amerike“.
U istom intervjuu Mekejn je istakao da je Americi potrebno daleko više angažovanja na Balkanu, kao i da nisu srećni zbog sporazuma koji je sklopila Srbija o nabavci oružja iz Rusije.
Ni bivši američki državni sekretar Džon Keri, koji je u Beogradu bio pre dve godine, nije bio srećan zbog odnosa Srbije i Rusije. Keri je bio taj koji je izjavio da „SAD smatra da se čitav niz evropskih zemalja, a među njima i Srbija, nalaze na „liniji vatre“ kada je reč o odnosima Vašingtona i Moskve, govoreći o rastućem uticaju Rusije u Evropi.
Inače, Hojt Brajan Ji, zvaničnik Stejt departmenta zadužen za Balkan, tokom maja je već bio u Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji. Posle njegove posete Albaniji, političke partije su postigle kompromis o izborima, dok je nakon njegove posete Skoplju, makedonski predsednik Đorđe Ivanov ublažio čvrst stav da ne želi da Zoranu Zaevu dodeli mandat za sastavljanje vlade.
Pamtićemo i Hojtovu izjavu da Rusija širi maligni uticaj na Balkanu.
A kakav je njegov uticaj? I u čije ime ga vrši?
