Napetost među albanskim strankama uoči održavanja vanrednih parlamentarnih izbora u Prištini je tolika da je gotovo vidljiva golim okom. Kampanja pršti od prljavog veša koji nekadašnji partneri, a sada politički rivali, razbacuju na sve strane.
Ramuš Haradinaj, koga su već proglasili „premijerom“, sada se našao u nezavidnom položaju jer je i Aljbin Kurti iz pokreta „Samoopredeljenje“ rešio da se kandiduje za istu stolicu. Ta Kurtijeva odluka i izjava britanskog ambasadora u Prištini „da nikada ne bi glasao za stranku koja je kriminalce stavila na listu, kao ni za same takve kandidate“, u kosovskim medijima su protumačene kao jasna poruka baš Haradinaju i otvoreno stavljanje na drugu stranu.
Haradinaju ne ide na ruku ni činjenica da je sve izvesnije da će „Samoopredeljenje“ biti list na vetru koji bi mogao da presudi ko će voditi iduću vladu, posebno jer je Kurti pre izbora vodio ozbiljne razgovore o koalicionom savezu sa suparničkom stranom, koju čine stranka Ise Mustafe, partija Alijansa novo Kosovo (AKR) Bedžeta Pacolija i pokret „Alternativa“ Iljira Dede, takozvanom „koalicijom mira“.
Za razliku od Haradinaja koji je program buduće vlade najavio kao ekstremno nacionalni i antisrpski, Kurti je, iako važi za radikalnog kosovskog političara, svoj program akcentovao na ekonomiju, ali i na novi pristup pregovora sa Srbima. Kako je rekao, „trebalo bi da počne otvoreni, demokratski i društveni dijalog sa Srbima na Kosovu, u kojem će čovek i građanin biti u centru pažnje“. On bi, znači, prekinuo razgovore sa Beogradom.
Dakle, za sada su tri opcije na stolu za premijera Kosova: Haradinaj, Kurti i Avdulah Hoti iz „koalicije mira“, odnosno iz stranke Ise Mustafe. Da li će od toga ko će voditi vladu Kosova zavisiti i kakva će biti nastavak dijaloga sa Beogradom?
Stefan Surlić, politikolog sa Fakulteta političkih nauka, kaže da će svakako od toga ko će voditi vladu Kosova zavisiti i to kakav će biti tok novih pregovora.
„Svaka od političkih opcija ima neke svoje posebne zahteve, kao što je ’Samoopredeljenje‘ koje hoće da pregovara samo sa lokalnim Srbima, a na tom tragu je i Isa Mustafa. To se pokazalo na problemu mosta na severu Kosova kad je insistirao da lokani Srbi potpišu dogovor bez posredovanja Beograda. Međutim, briselski dijalog mora biti nastavljen jer međunarodna zajednica insistirati na tome“, kaže on.
Ako Haradinaj bude novi premijer, ističe Surlić, za Srbiju bi bilo jako teško da sedne za pregovarački sto, a opet ne bi mogla ni da odbije, jer bi time ugrozila poziciju Srba na Kosovu.
Ono o čemu se međutim na Kosovu malo piše, ali zato mnogo priča po kuloarima, jeste mogućnost da sadašnje predizborne koalicije ne budu i postizborne. Naime, tri glavne stvari čekaju buduću vladu Kosova — demarkacija granice sa Crnom Gorom, formiranje ZSO i vojska Kosova.
Albanske stranke, nezavisno u kojoj su koaliciji, koje zapadnim mentorima dokažu da imaju većinu u parlamentu Kosova da izglasaju ove tri stvari, dobiće i priliku da vode Kosovo. Takve spekulacije proizilaze pre svega iz onoga što je ponuđeno na izborima. Mnogima je više nego čudno da je Tači pristao da Haradinaj bude kandidat za premijera njihove zajedničke koalicije. Još neobičnije je to što je Kurti izašao samostalno na izbore što po nekima samo govori da su sada veće šanse na strani koalicije „mira“.
