Kako je kazao, Vašington je „ponovio i produbio svoju balkansku grešku“, nekoliko godina nakon intervencije u Bosni, kada je intervenisao na Kosovu.
„Građanski sukobi u nemirnoj pokrajini Srbije, pretežno naseljenoj Albancima, krčkali su se, a onda buknuli polovinom i krajem ′90-ih godina. Ovoga puta, Vašington nije čak ni pokušao da prepusti glavnu reč vodećim evropskim zemljama, već je odmah preuzeo vođstvo u vođenju politike“, ocenio je Karpenter u tekstu pod naslovom „Kako je Kosovo ’zatrovalo‘ američke odnose sa Rusijom“.
Prema njegovim rečima, SAD su vodile rat 78 dana protiv Srbije primoravši Beograd da odustane od kontrole nad pokrajinom i prepusti je uglavnom snagama NATO-a pod rezolucijom koja je predstavljala „smokvin list“, a koju je odobrio i Savet bezbednosti UN i na koju je nevoljno pristala i Rusija, uprkos vezama Moskve i Beograda.
Taj korak je, kako ocenjuje, odražavao slabost ruske vojske, ekonomije i diplomatije, nakon dezintegracije Sovjetskog Saveza.
Čak i uz iznenađujuće pasivan odgovor Moskve, arogancija Vašingtona je skoro proizvela tragediju, navodi Karpenter podsećajući na incident kada je u poslednjim danima borbe Moskva poslala mirovni kontingent na Kosovo, bez prethodnog odobrenja zapadnih sila.
Vrhovni komandant NATO-a general Vesli Klark naredio je britanskom komandantu Majku Džeksonu da preuzme aerodrom van Prištine i spreči sletanje ruskih trupa i silom, „ako je neophodno“, međutim Džekson nije poslušao Klarka tvrdeći da ne želi da započne treći svetski rat u ime američkog generala, podseća američki analitičar.
Američki potez je bio bez presedana, jer je alijansa predvođena SAD napala zemlju koja nije napala nijednu članicu NATO-a, zanemarivši ljutite proteste Rusije i prisilno odvojila pokrajinu suverene zemlje, stavljajući je pod međunarodnu kontrolu, ocenjuje Karpenter.
On dalje navodi da je takav skup „zabrinjavajućih presedana“ bio dopunjen potezima koje su SAD i njene saveznice preduzele početkom 2008. godine kada je Kosovo želelo da zvanično proglasi nezavisnost od Srbije, ali je bilo jasno da bi se takav potez suočio sa vetom Rusije (a možda i Kine) u SB UN.
Vašington i ad hok koalicija zemalja EU „bezobrazno su zaobišle SB“ i odobrile proglašenje nezavisnosti Kosova, što je bio veoma kontroverzan potez, ocenjuje Karpenter napominjući da se nisu sve zemlje EU slagale sa tom politikom jer su neke od njih bile zabrinute za šire posledice, poput Španije, Grčke i Kipra.
„Ruski lideri žestoko su protestovali i upozoravali da su neovlašćene akcije Zapada uspostavile opasan, destabilizujući presedan“, rekao je Karpenter.
Ipak, Vašington je odbacio takve pritužbe, uz obrazloženje da je situacija na Kosovu jedinstvena, a to je naveo i tadašnji američki državni sekretar Nikolas Berns u izveštaju Stejt departmenta iz februara 2008. godine.
Prema njegovim rečima, intervencija na KiM je bila još gori spoljnopolitički promašaj SAD od ranije intervencije u BiH.
„Ona je ojačala ekstremno nezdravi politički pokret, Oslobodilačku vojsku Kosova koja je počinila niz zloupotreba ljudskih prava. Ova misija je takođe transformisala NAO iz odbrambenog vojnog saveza u mehanizam agresivnih krstaških ratova za izgradnju nacija. Nasilna amputacija teritorije jedne suverene zemlje stvorila je zabrinjavajući model u posthladnoratovskom međunarodnom sistemu“, ocenjuje Karpenter.
Vašington je, dodaje, dalje potkopao međunarodno pravo zaobilaženjem Saveta bezbednosti UN i korišćenjem ad hok zapadnih koalicija kako bi se garantovala nezavisnost secesionističkom entitetu.
„Te mere su postavile izuzetno štetan presedan koji se vratio da proganja Zapad. I na kraju, a ne i najmanje važno, akcije SAD i njihovih saveznika u NATO-u su dodatno zatrovale odnose da Rusijom. Misija na Kosovu predvođena SAD nije bila mudra i u svakom smislu je bila kontraproduktivna“, zaključuje Karpenter.
Tanjug
