Glavni inženjer sistema na kome se sad intenzivno radi, a tiče se kontrole leta bespilotnih letelica, stručnjak kompanije „Ruski kosmički sistemi“ dela državne korporacije „Roskosmos“ Mihail Kirečko, za Sputnjik objašnjava pojedinosti:
„Svaki bespilotni aparat moraće da ima opremu preko koje će sistem satelitske navigacije moći da odredi njegov položaj i parametre kretanja, a zatim da sve ove podatke pošalje kontroli leta.“
Stručnjak objašnjava da se većini savremenih modela bespilotnih letelica (BPL) ovakva oprema već ugrađuje, samo da ostaje otvoreno pitanje unifikacije i adaptacije softvera, na čemu se sada radi.
„Program, odnosno softver, ne bi trebalo da zahteva mnogo od operatera, već mu je na prvom mestu zadatak da omogući bezbednost rada bespilotnih letelica. Sistem programa kontrole leta i satelitske navigacije trebalo bi da spreče sudare bespilotnih letelica, posebno u okolini aerodroma gde su jaki signali kanala komunikacije civilne avijacije i gde bi oni mogli da ometaju rad signala BPL“, objašnjava Kirečko.
Na primer, rad mnogih službi za dostavu pošiljki i paketa mogao bi biti automatizovan i praktično sveden na izbor adrese leta, baš onako kako već odavno funkcioniše automobilska navigacija. U SAD sličan projekat razvija NASA.
„To je zasad u našem slučaju još daleka budućnost, naš zadatak je da rešimo sve na sistemskom nivou, zbog čega stvaramo specijalnu platformu aplikacija ’u oblaku‘. Princip rada će se svoditi na ono kako danas funkcioniše izbor i preuzimanje aplikacija za pametne telefone iz ’Apstora‘ i ’Guglpleja‘“, ističe Kirečko.
Sistem bi trebalo da reguliše letove BPL težine od 250 grama do 30 kilograma. Upravo ove mere su uzete kao granične jer ispod donje granice letelice, stručno gledano, ne predstavljaju opasnost, a iznad gornje granice se rad letelica odvija prema pravilima građanske avijacije.
„Ruski kosmički sistemi“ zajedno sa „Rosavijacijom“ rade na sasvim novom sistemu pravila i zato se sad osmišljava pristup celokupnoj problematici, kako bi i letovi malih bespilotnih avijacionih sistema (BAS), koje se mogu naći u slobodnoj prodaji u Rusiji, bili u skladu sa opštim pravilima civilne avijacije i kako bi se maksimalno uprostila modernizacija sistema“, ističe Mihail Kirečko.
Probni program opšteg sistema kontrole letova malih BAS, kao i kvadrikoptera, biće testiran do kraja 2017. godine, a sistem bi kasnije, prema planu, trebalo da bude instaliran na teritoriji čitave države. Ruska navigaciona platforma GLONASS biće deo ovog sveobuhvatnog sistema praćenja i kontrolisanja bespilotnih letelica.
Prema Kirečkovim rečima, tehnologija upravljanja na distancu letećim aparatima je drastično pojeftinila, a na ruskom tržištu se pojavilo mnogo stranih kvadrikoptera, koji su sada povoljni i stoga dostupni svakom.
„Upravo zato je došlo do buma u razvoju malih BAS. to je posebno primetno na lakim kvadrikopterima: njihova proizvodnja i prodaja raste visokim tempom, čak počinju da konkurišu pametnim telefonima. Male bespilotne letelice ipak ostaju u segmentu pomodne spravice kojom vlasnici vole da se pohvale u društvu, a njihovoj širokoj upotrebi stoje na putu zakonodavna ograničenja u vezi sa opštom bezbednošću“, zaključuje inženjer.
Kirečko ističe da će one države koje budu radile na uklanjanju zakonskih barijera imati priliku da među prvima razvijaju čitav niz visokotehnoloških usluga — od dostave i nadzora do razvoja nove generacije sistema bezbednosti i nadgledanja.