Takvu inicijativu pokrenula je pravna kompanija „HEADS Konsalting“, koja planira da osnuje organizaciju „Pravo robota“, koja će objediniti predstavnike biznisa, pravnike, državne zvaničnike, aj-ti stručnjake i inženjere robotike, piše RT.
Strukturu kodeksa će u velikoj meri odrediti program za razvoj digitalne ekonomije, koji je ruski predsednik naložio Vladi da razvije do 1. juna. Očekuje se da će dokumenti i zakoni u oblasti robotike biti završeni u periodu od 2021. do 2023. godine. Šef Ministarstva komunikacija Nikolaj Nikiforov je u aprilu izjavio da će program obuhvatiti devet područja, a njegove glavne tačke će biti predstavljene Vladi krajem maja.
Stručnjaci kažu da trenutno rusko zakonodavstvo ne sadrži odredbe o robotima i veštačkoj inteligenciji. Prema njihovim rečima, visokotehnološka industrija je veoma perspektivna, i zakoni ne bi trebalo da usporavaju i otežavaju napredak u toj sferi, već naprotiv — da olakšaju ruskim naučnicima i ruskom biznisu da osvoje deo svetskog tržišta.
U prvoj fazi trebalo bi da bude propisan zakon o upotrebi bespilotnih letelica. Danas na tržištu najviše ima dronova, koji se intenzivno koriste u oblasti bezbednosti, ekonomije, nauke i u privatnom životu. Međutim, u ruskom zakonodavstvu još ne postoji precizna definicija za dronove. Fraza „bespilotne letelice“ odnosi se na avione kojima upravlja pilot koji se nalazi van tog aviona i omogućava da se bespilotnom letelicom smatra i radijski helikopter, kao i vazdušni balon ili vazdušni zmaj.
Ruski zakon ne predviđa odgovornost za nezakonitu upotrebu bespilotnih letelica, ako nanesu finansijsku štetu ili fizičku povredu. Pored toga, neki koriste bespilotne letelice za „špijuniranje, odnosno prikupljanje informacija o životima drugih ljudi.
Mihail Lipatov, direktor „M industris“ i stručnjak koji se bavi razvojem bespilotnih letelica, smatra da roboti i bespilotne letelice treba da budu integrisani u zakone.
„U vazdušnom kodeksu već postoje norme na koje bi se trebalo oslanjati, tj. ne bi trebalo praviti neki poseban sajber-kodeks, već u postojeći dodati aspekte koji se tiču dronova. Vazdušni kodeks je već krvlju napisan, jer je koncipiran na višegodišnjem, tužnom iskustvu generacija. Princip ’velike‘ avijacije sastoji se u tome da je neophodno osigurati bezbednost putnika, pilota i infrastrukture. Ranije je u slučaju bespilotnih letelica bilo navedeno samo to da se treba pobrinuti za bezbednost infrastrukture, dok putnici i piloti nisu spominjani. Ali, sada se situacija menja, postepeno se uvode taksi-dronovi, roboti će sve više prevoziti ljude vazdušnim putem i na prvo mesto izbija bezbednost putnika. To je novi izazov — integrisati dron u vazdušni prostor i obezbediti koordinaciju sa letećim objektima, kojima upravljaju ljudi. Jasno je da to postoji i sada, ali je potrebno stalno usavršavati. U principu, rizici se stalno povećavaju. Osim toga, treba uzeti u obzir i ekonomske aspekte. Industrija dronova se razvija veoma intenzivno, smena tehnologija se dešava na svakih pola godine, dok se recimo u sferi kompjutera to događa jednom u dve godine. Proizvodnja dronova je pokretač rasta mnogih industrija. Odnos čoveka i robota već je odavno trebalo regulisati, i u vazduhu i na zemlji, iako je na zemlji to lakše uraditi. U suštini, modernizacija ruskog zakonodavstva u ovoj sferi je prosto potrebna“, rekao je Lipatov za Sputnjik.
Stručnjaci takođe smatraju da bi trebalo doneti zakone i o proizvodnji i korišćenju bespilotnih vozila. Ova industrija je u porastu — „Uber“ je već počeo testiranje bespilotnih taksija na ulicama američkog Pitsburga. Pandani bespilotnim sistemima postoje i u Rusiji, ali proizvođači ne mogu da ih testiraju jer je to trenutno nezakonito. Zbog toga su ruske kompanije primorane da svoja vozila odvoze u Ameriku, gde je to dozvoljeno, i da tamo vrše testiranja. Takve barijere, smatraju eksperti, sprečavaju tehnološki razvoj zemlje.
Da bi se sustigao Zapad u toj sferi, prvi nacrt zakona o dronovima i bespilotnim vozilima trebalo bi da bude donet već ove godine.
Stručnjaci navode da bi zakon o bespilotnim vozilima trebalo da se dotakne i sfere osiguranja.
Ako inicijativu podrži Državna duma, sledeći korak biće stvaranje nacrta zakona o uvođenju u pravno polje veštačke inteligencije. Preciziranje terminologije kao što je robot, veštačka inteligencija, robot sa veštačkom inteligencijom i slično, označiće početak budućeg stvaranja zakona o sferi robotike.
