Biblioteka „Sergej Mihalkov“ otvorena je u Beogradu, u okviru saradnje Biblioteke grada Beograda i Ruskog fonda „Kultura“ iz Moskve. Dve hiljade knjiga, kao i multimedijalna građa, postali su deo fonda biblioteke „Vladan Desnica“ u Sava centru.
„Mi biblioteke ruske literature otvaramo na molbu čitalaca raznih zemalja i gradova. Sada nam se otvorila mogućnost da takvu biblioteku otvorimo u Srbiji, i to smo učinili s velikim zadovoljstvom. Iako nosi ime Sergeja Vladimiroviča Mihalkova, poznatog pisca za decu, ovo nije samo biblioteka dečje književnosti. U njoj su sabrana najbolja dela klasične ruske književnosti. To je biblioteka za odrasle i za decu, u njoj ima i knjiga o umetnosti, istorijskih i geografskih knjiga, atlasa, raznih kataloga. Nadam se da će ona imati uspeha kod ovdašnjih čitalaca“, kaže u razgovoru za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ predstavnica Fonda, supruga ruskog književnika Julija Subotina Mihalkova.
Najzapadnija tačka u kojoj se nalazi biblioteka s imenom slavnog ruskog pisca jeste Irska, a slične kolekcije ruske literature dobili su i Minsk, Kalinjingrad, Grozni, Sankt Peterburg, Uljanovsk. Biblioteke „Sergej Mihalkov“ dostupne su i žiteljima u Slovačkoj i Poljskoj, u Južnoj Osetiji.
Sergej Mihalkov je jedan od omiljenih autora među ruskom decom. Oprobao se u gotovo svim književnim žanrovima — prozi, poeziji, dramaturgiji, publicistici, kritici.
Proslavio se 1935. godine dečjom poemom „Čika Stjopa”, koja je do dana današnjeg ostala obavezan deo dečje lektire i prodata je u gotovo milijardu primeraka.
Pisao je filmske scenarije, a na osnovu njegovih stihova snimani su popularni crtani filmovi. Najviše je, međutim, voleo da piše basne, priča Julija Mihalkova.
„Sergej Vladimirovič je bio izuzetno oštrouman i zato je veoma voleo basne i veoma ih je uspešno pisao. To je veoma redak žanr, njime se retko ko bavi, pogotovo danas. U svim zbirkama basni obavezno su dela Ezopa, Krilova i Mihalkova“, svedoči naša sagovornica.
Podatak koji, verovatno, mnogima nije poznat jeste da se Sergej Mihalkov upisao u istoriju i tako što je napisao tekstove prvo za sovjetsku, a potom za rusku himnu. Reči sovjetske himne koju je napisao Mihalkov veličale su lidera Sovjetskog Saveza Josifa Staljina, dok je revidirana verzija iz 1977. bila posvećena Vladimiru Lenjinu. Nakon sloma Sovjetskog Saveza, na molbu predsednika Vladimira Putina, Mihalkov je 2000. napisao novi tekst koji slavi ruske prirodne lepote i veličinu ogromne zemlje.
„Sergej Vladimirovič je verovao da himna nisu stihovi, nego da je himna — državna molitva“, ističe Julija Mihalkova.
Stvaralački duh proslavljenog ruskog književnika nastavio je da živi kako kroz njegova dela tako i kroz izrazit talenat njegovih sinova — slavnih ruskih reditelja Nikite Mihalkova i Andreja Končalovskog.
