Iako ima dosta onih koji ukazuju na razne „zamke“ i rizike koje nosi ovaj veliki projekat, većina ruskih analitičara smatra da su projekti sa Kinom veoma korisni za Rusiju, i to iz više razloga. Učešće u tom projektu omogućava Rusiji da se integriše u novi ekonomski put za prevoz robe iz Kine, od proizvodnih fabrika do evropskih potrošača. To je veoma važno, jer trgovinski put uvek vodi ka procvatu zemlje, ukoliko on prolazi kroz njenu teritoriju.
Konkretno, Rusija ima veliki potencijal kao tranzitna zemlja, jer je ruska teritorija ogromna. Taj potencijal može da donosi Rusiji pristojne prihode od prevoza robe iz Kine u Evropu i obratno, a takođe u tim područjima se može aktivnije razvijati infrastruktura. Kao rezultat toga, infrastruktura bi mogla da pruži stimulans razvoju industrije, a to takođe znači i otvaranje novih radnih mesta.
Projekat će doprineti jačanju industrijske saradnje između susednih zemalja, a stvoriće i mogućnosti za formiranje nekoliko novih ekonomskih proizvodnih klastera.
Integracija ruskog transportnog sistema u transportno-logističku mrežu evroazijskog regiona otvara mogućnosti i za pružanje logističkih usluga, a isto tako i ulazak na rastuća tržišta u regionu.
Osim toga, to bi moglo da dovede i do stvaranja zajedničkih preduzeća u tehnološkoj sferi.
„S obzirom na to da razvoj infrastrukture dovodi do brzog razvoja trgovine i privrede, naravno da će ti bilateralno korisni sporazumi, koji će uzeti u obzir balans trgovinskog deficita i suficita, dati određeni podsticaj razvoju ekonomije. Ako pogledamo Transsibirsku železnicu, videćemo sa njene leve i desne strane ogroman broj potencijalno visokoefikasnih industrijskih objekata. To je eksploatacija sirovina, njihova prerada i proizvodnja visokotehnoloških proizvoda itd. Odnosno, ta tržišta, a tim pre ogromno kinesko tržište, koje raste brzim tempom, za Rusiju je od izuzetnog značaja u smislu izvoza tih proizvoda koje Kina trenutno nema“, kaže za Sputnjik Aleksandar Artjomov, partner konsalting kompanije „Berkšir advajsori grup“.
Takođe, za Rusiju i ostale zemlje-učesnice ovaj projekat je važan iz političkih i geopolitičkih razloga, ali i iz bezbednosnih jer, kako navode eksperti, „gde ima biznisa, tu nema mesta ratovima“.
Osim toga, proces realizacije projekta „Pojasa i puta“ bi mogao i da smanji zavisnost od dolara, a takođe da poveća ulogu nacionalnih valuta zemalja Evroazije.
Što se tiče Rusije, analitičari navode da je ruski predsednik na tek završenom forumu „Jedan pojas — jedan put“ u Pekingu otvoreno izneo svoje stavove, i u prvi plan stavio interese Rusije.
„Čini mi se da je na forumu 28 lidera, uključujući i Vladimira Putina, govorilo, pre svega, o interesima sopstvenih zemalja. Meni su privukle pažnju dve Putinove izjave. Prva je njegova teza da bi trebalo pripremiti evroazijski sporazum o trgovinskim olakšicama, i drugo — da je budućnost evroazijskog partnerstva ujedinjavanje potencijala Šangajske organizacije, Evroazijske unije i ’Puta svile‘. To jest, Rusija je potpuno jasno iznela svoje sopstvene interese — mi ćemo sarađivati, ali na ravnopravnoj osnovi“, kaže za Sputnjik Nikita Maslenikov, šef Odeljenja za finansije i ekonomiju Instituta savremenog razvoja.
Podsećanja radi, još 2015. godine lideri Rusije i Kine su izdali zajedničko saopštenje o objedinjavanju dva koncepta — koncepta izgradnje ekonomskog pojasa „Puta svile“ i koncepta razvoja Evroazijske ekonomske unije.
Međutim, neki ruski analitičari smatraju da se očekivanja ruske strane od realizacije kineskog projekta „Puta svile“ još nisu opravdala. Jedino gde su krupne kineske investicije ušle u Rusiju su ulaganje u projekat gradnje postrojenja za tečni prirodni gas „Jamal TPG“ i „Sibir“, i te pare su stigle iz Fonda „Puta svile“.
Ipak, analitičari naglašavaju da bi Rusija mogla da ima veliku korist, jer će uz pomoć Kine razvijati infrastrukturu ruskog Dalekog istoka, a osim toga ovaj projekat znači i razvoj evropske tranzitne zone.
U materijalima objavljenim po završetku pekinškog foruma „Jedan pojas — jedan put“ navodi se da će Rusija i Kina stvoriti i zajednički fond od 100 milijardi dolara za razvoj Dalekog istoka.
„To nije ni malo, ni mnogo novca. To je samo prvi korak. Podsetio bih da Rusija trenutno ima takve zajedničke fondove sa više od 25 zemalja, uključujući niz zemalja Bliskog istoka, američke i evropske države itd. U navedenom slučaju, ovaj korak je usmeren upravo na razvoj tog strateškog programa. To je upravo razvoj Dalekog istoka kao klastera, kao ulazne kapije u istočni deo Rusije“, navodi Artjemov.
Jedan od prioritetnih projekata između Rusije i Kine je razvoj međunarodnih transportnih koridora „Primorje 1“ i „Primorje 2“, transportno-logistički potencijal dalekoistočnog regiona.
Neki projekti se već sprovode. Gradi se železnički most preko Amura, koji će povezivati rusko selo Nižnjeleninsko i kineski grad Tongjang u Jevrejskoj autonomnoj regiji.
Most će biti deo nove izvozne trase i podsticaj za razvoj novih logističkih i industrijskih klastera, a takođe će poboljšati saobraćajnu dostupnost u nekoliko regiona Dalekog istoka.
Inače, projekat „Jedan pojas — jedan put“ podrazumeva izgradnju novih auto-puteva, brze železnice, luka, energetskih i komunikacionih postrojenja kako bi se povezalo evroazijsko područje, a takođe i stvaranje novih trgovačkih puteva i ekonomskih koridora.
Za realizaciju ovog projekta, koji je pokrenut 2013. na inicijativu kineskog predsednika Si Đingpinga, u Kini je stvorena Azijska banka infrastrukturnih investicija sa kapitalom od oko 15 milijardi dolara, a takođe Fond Puta svile, „težak“ 40 milijardi dolara.
„Pojas i put“ bi trebalo da poveže skoro 70 zemalja, od Kine do Turske, Rumunije i severa Evrope i više od 4 milijarde ljudi, a veruje se da će od njega ceo svet imati koristi i da će milione ljudi spasti od siromaštva.
