Odsustvo indijskog premijera Narendre Modija na međunarodnom forumu „Jedan pojas — jedan put“ koji je organizovala Kina 14. i 15. maja u Pekingu pokazuje porast napetosti u odnosima između dva giganta — Kine i Indije — i spremnost Nju Delhija da postavi izazov liderskoj poziciji Kine u Evroaziji.
Formalni razlog za nedolazak zvanične delegacije, osim grupe naučnika, i pripadnika specijalnih službi, bio je to što će deo „Puta svile“ prolaziti kroz indijsku teritoriju Aksajčin koju je Kina okupirala 1962. godine, kao i kroz deo Kašmira, region Gilgit-Baltistan, koji kontroliše Pakistan, a Indija ga smatra svojim. Treba odmah reći da Kina nikad neće vratiti ovu teritoriju Indiji, jer bi time prestala da se graniči sa Pakistanom i izgubila izlaz ka pakistanskoj luci Gvadar. Sama Indija, zbog Himalaja, praktično je odsečena od kopnenih koridora kineskog „Puta svile“, ali s obzirom na to da ima pristup tržištima Evrope i drugih regiona sveta morskim putem — nije zainteresovana za ovaj projekat. Naprotiv, vrlo je zabrinuta jer će Kina dobiti dodatne mogućnosti za ekonomsku ekspanziju.
„Indija se ne meša u interese Kine. Oni govore o Indijskom okeanu. Kada su Kinezi kupili Gvadar, to ih je, naravno, jako zabrinulo, jer oni smatraju zonu Indijskog okeana zonom svojih interesa. A tu dolaze kineske investicije. U Pakistanu, koji oni nazivaju terorističkom državom, pojavljuju se kineske investicije. Sa druge strane, Kina mnogo ulaže u Šri Lanku, što takođe izaziva nezadovoljstvo Indije. Nju Delhi se suočava sa konkurencijom Kine i na teritoriji jednog broja afričkih država. Ona smatra Afriku koju zapljuskuje Indijski okean zonom svojih interesa. Tamo se pojavljuju kineske kompanije. To izaziva nezadovoljstvo Indije“, smatra Vladimir Svedencev, ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja RISI.
Indija ne veruje u to da kineski model integracija u Evroaziju odgovara interesima drugih država i naroda, a ne samo interesima Kine. U projektu „Jedan pojas — jedan put“ oni vide pokušaj Kine da stvori zonu uticaja na ogromnom evroazijskom kontinentu koja će učvrstiti njeno liderstvo, što Indiji nikako ne odgovara.
„Jedan indijski ekspert je rekao: ’Kina nas okružuje‘. Tj, na severu je sama Kina, zatim postoji jak uticaj Kine u Nepalu, zatim Šri Lanka, Mjanmar… To se zasad ne može nazvati blokadom, ali su svuda kineske investicije koje ne dozvoljavaju indijskim investitorima da se osećaju slobodno u toj zoni, u kojoj su se uvek tako osećali. To sa jedne strane izaziva ljubomoru, a sa druge zabrinutost, jer indijske vlasti shvataju da će resursi unutrašnjeg razvoja zemlje dostići vrhunac i moraće da se izađe napolje, posebno u uslovima svetske ekonomije. A napolju će sve biti zauzeto kineskim investicijama. Upravo to izaziva zabrinutost, jer će poljana koju su oni smatrali svojom drugi zauzeti“.
Indija, kao i Kina, proizvodi sve vrste robe kojom može da predstavlja konkurenciju susedu i odavno je integrisana u svetsko tržište. Ona je zasad nekoliko puta manja od kineske, ali je polako pristiže.
Poslednje dve godine indijska ekonomija se razvija brže od kineske i indijsko rukovodstvo ima čime da se ponosi, čime se i hvali na svim forumima. Predviđa se da će rast indijske ekonomije ove godine biti 7,5 odsto, a Kine 6,5 odsto. Projekcije pokazuju da će indijska ekonomija samo rasti, dok će kineska padati, između ostalog i zbog povećanja cene radne snage, kreditnog opterećenja privrede. Očekuje se da Nju Delhi postane lokomotiva svetske privrede.
„Za deceniju Indija će imati veći broj stanovnika od Kine. To je jedan od znakova da će Kina kroz neko vreme biti konkurent Indiji. Ako se izvrši dalja projekcija tempa rasta, ako se sve ne završi nekom novom krizom, ako se sada SAD plaše povećanja globalne moći Kine, kroz neko vreme i Kina će se plašiti globalne konkurencije Indije, svog suseda“, predviđa ruski ekspert.
Danas Zapad više veruje Indiji nego Kini, jer je ona prihvatila model zapadne demokratije. SAD i zemlje jugoistočne Azije rade sve kako bi uključile Indiju u projekte obuzdavanja Kine i deo indijske elite je spreman da učestvuje u tome.
„Amerikanci se retko direktno mešaju, postoje njihovi saveznici u regionu, od kojih je jedan Japan. Tu postoji ekonomska saradnja između Indije i Japana, postoji mnogo projekata. Uspeh tih projekata može skrenuti pažnju drugih država na njihove zajedničke projekte“, smatra Svedencev.
I SAD i Indija su zainteresovane da se kineska privreda uspori. Projekat „Jedan pojas — jedan put“ nije u interesu nijedne od njih, i vrlo je moguće da će uraditi sve kako bi usporile napredovanje kineskog projekta. U Kašmiru nisu retka zveckanja oružja. Prošlog oktobra su se čule i pretnje da će doći do upotrebe nuklearnog oružja u konfliktu Indije i Pakistana. U svakom slučaju, teško je verovati da će Vašington sedeti skrštenih ruku i čekati da ih Peking skine sa liderske pozicije svetske supersile.
