Britanski eksperti sa Oksfordskog instituta za energetska istraživanja navode da postoji rizik da novi gasovod neće biti dovoljno iskorišćen. Do toga će, kako tvrde, dovesti želja Ankare da smanji svoju energetsku zavisnost. Osim toga, Turci žele da obore cenu ruskog gasa i da kupuju manje ruskog gasa nego što je ranije planirano.
Analitičari navode da bi 2019. trebalo da bude prekretnica za rusku energetiku, i podsećaju da je te godine planirano pokretanje dva projekta — „Severnog toka 2“ i „Turskog toka“. Oba bi trebalo da zamene zastarelu i problematičnu ukrajinsku maršrutu.
Ali, ako su obimi novih gasovoda „Severnog toka“ već našli kupce, „Turski tok“ bi mogao da ostane nedovoljno iskorišćen ili čak nepotreban, navode Britanci u svom izveštaju.
Eksperti takođe podsećaju da bi osim „Turskog toka“ u Turskoj već 2020. godine trebalo da bude počne pušten u rad još jedan gasovod, azerbejdžanski TANAP. Prvih godina će, kako navode, tim gasovodom u Tursku stizati 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a od 2026. — 31 milijarda. Istovremeno, kapacitet prvog kraka „Turskog toka“ iznosiće 15,75 milijardi kubika gasa godišnje.
Prvobitno se govorilo da će svi ti obimi biti potrebni Turskoj, ali sada britanski analitičari ukazuju na to da se unutrašnje potrebe te zemlje smanjuju, a samim tim će dva gasovoda postati konkurencija jedan drugom.
„Zbog politike Turske o sniženju udela gasa u energetici, očekujemo da potrebe Turske do 2025. godine neće iznositi više od 56 milijardi kubnih metara godišnje, što je za 10 milijardi više nego 2016. Samim tim, deo kapaciteta jednog od gasovoda može ostati neiskorišćen“, govori se u izveštaju.
Kako se dodaje, Turska je zauzela kurs optimizacije potrošnje gasa, bez obzira na nove gasne projekte. Ove godine, zemlja je prvi put od 2009. uspela da smanji potrošnju „plavog goriva“ sa 49 na 46 milijardi kubnih metara. Britanski analitičari kažu da će jedini pokretač rasta ostati potrošnja privatnog sektora.
Podsećanja radi, sporazum o projektu „Turskog toka“, između Rusije i Turske, potpisan je 10. oktobra 2010, nakon što su odnosi dveju zemalja obnovljeni, ali je izgradnja morskog dela gasovoda počela 7. maja ove godine.
Drugi krak gasovoda je namenjen za snabdevanje zemalja južne i jugoistočne Evrope, ali to pitanje nije još dogovoreno.
Ranije je projekat „Južni tok“ zamrznut zbog protivljenja EU.
Ruski analitičari navode da je Turska, kao i EU i kao svaka druga zemlja, zainteresovana za smanjivanje zavisnosti od jednog dobavljača. To otvara mogućnost za trgovinu i obaranje cena, i na to bi trebalo računati.
Međutim, ima i onih koji tvrde da Ankara aktivno koristi pitanje o proširenju projekta „Turski tok“ za političko ucenjivanje Moskve — u zamenu za podršku projekta gasnog haba, Turci pokušavaju da dobiju popuste na ruski gas.
S druge strane, neki stručnjaci smatraju da je stvaranje energetskog haba pitanje vremena, a da Azerbejdžan ne može da bude ozbiljna konkurencija „Gaspromu“.
Oni ističu da je „Turski tok“ samo prvi korak ka stvaranju u Turskoj energetskog haba, koji će u Evropu isporučivati gas, i ocenjuju da zaključci britanskih analitičara o nedovoljnoj iskorišćenosti projekta „zvuče čudno“.
Analitičari takođe smatraju čudnim i tvrdnje Britanaca da će se potrebe Turske za energentima smanjivati.
„Pre svega, podsetiću da je bilo planirano da gasovod ’Južni tok‘ bude kapaciteta 63 milijarde kubnih metara godišnje, i da je od starta bilo jasno da će ’Turski tok‘ biti manjeg kapaciteta. Na kraju, umesto na četiri, zaustavili smo se na dva kraka, a to je polovina od planiranih 60 milijardi kubika gasa. Dakle, svaki od dva kraka imaće kapacitet od 15,75 milijardi kubika godišnje. Jedan krak je namenjen isključivo za tursko tržište, i on u prvo vreme može da bude neiskorišćen za 2-3, eventualno 4 kubika, ali potrebe Turske rastu, jer oni imaju problema sa ugljem, pa se samim tim njihove potrebe za gasom i povećavaju“, kaže za Sputnjik Aleksandar Frolov, zamenik generalnog direktora Instituta nacionalne energetike.
Generalni direktor projekta TANAP Saltuk Duzyol je prošle sedmice rekao da je taj projekat realizovan 70 odsto i da će azerbejdžanski gas polovinom 2019. godine stići u Evropu, a pre toga i u Tursku.
Godišnji kapacitet TANAP-a iznosiće 16 milijardi kubika gasa, od toga će Turska koristiti šest milijardi kubnih metara, dok će preostalih 10 milijardi biti isporučivano evropskom tržištu.
Frolov, međutim, ne veruje u takav scenario.
„Azerbejdžan je i dalje nominalno spreman da isporuči u Tursku 6 milijardi kubnih metara gasa. Poređenja radi, Rusija isporučuje više od 27 milijardi kubika. Ove godine će se te isporuke, najverovatnije, još više povećati. S druge strane, nije najjasnije čime će Azerbejdžan da puni taj gasovod koji planira da pusti u rad posle 2020. godine, mada ni taj rok nije potpuno jasan. Oni stalno govore da su počeli izgradnju gasovoda, a ja ih pitam — gde? Šta vi gradite? Šta ćete da isporučujete tim gasovodom? Ali odgovori, najblaže rečno, nisu baš ubedljivi. Uzmimo čak i varijantu da oni izgrade taj gasovod i da već 2022. počnu da isporučuju 6 milijardi kubika Turskoj. I šta s tim? Šta je to 6 milijardi? To je otprilike upravo onoliko koliko će Turska povećati svoju potrošnju gasa u narednih pet godina“.
Frolov takođe ne isključuje mogućnost da će „Turski tok“ stići do Balkana.
„Balkan danas troši oko 9 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije. Ovaj gas dolazi po ukrajinskom putu. Kada bude izgrađen ’Turski tok‘, njegov drugi krak bi mogao biti usmeren na snabdevanje Balkana. Međutim, gasnotransportni sistem će morati malo da se modernizuje i proširi“, dodaje je Frolov.
Ipak, ruski analitičari zaključuju da mnogo toga zavisi od politike koju bude vodila turska vlada. Oni takođe podsećaju da je posle raspada SSSR-a Baku radio na zbližavanju sa Ankarom, a istovremeno ističu i da je sada mnogo važnije shvatiti koliko daleko je spreman da ide Redžep Erdogan u svojoj nameri da Evropi pokaže svoju nezavisnost. U vezi sa tim, ističu stručnjaci, trebalo bi pažljivo pratiti pregovore lidera Rusije i Turske kako bi se ispravno tumačilo moguće zbližavanje dveju zemalja.
