Prvi dokument, nacrt zakona pod nazivom „O posebnom statusu religioznih organizacija čiji su rukovodeći centri u državi koju je Vrhovna rada Ukrajine proglasila državom-agresorom“ podrazumeva da će takve religiozne organizacije moći da imenuju mitropolite i episkope jedino uz saglasnost ukrajinskih vlasti.
Jedan od članova ovog zakona daje vlasti pravo da potpuno zabrani konfesiju ukoliko njeni predstavnici sarađuju s religioznim centrima u „državi-agresoru“.
Jedan od autora ove inicijative, poslanik Narodnog fronta Dmitrij Timčuk, potvrdio je da se dokument tiče Ukrajinske pravoslavne crkve.
„Širom zemlje crkve postaju agitatorski punktovi protiv ukrajinske državnosti. Antiukrajinsku literaturu prodaju čak i u centru prestonice — u Kijevsko-pečerskoj lavri“, izjavio je on.
U Glavnoj naučno-ekspertskoj upravi Vrhovne rade Ukrajine kritikovali su ovaj nacrt zakona i preporučili da se on ukloni, jer narušava Ustav i važeće zakone u zemlji.
Drugi nacrt zakona predlaže da se praktično ozakoni crkvena racija. Dokumentom se uvodi termin „samoidentifikacija“ i precizira se minimalan broj predstavnika religiozne zajednice prema čijoj odluci može biti promenjena pripadnost nekog hrama religioznim centrima koji deluju u Ukrajini.
Ukrajinska pravoslavna crkva smatra da će uz pomoć ovog zakona Kijevski patrijarhat početi da joj oduzima prihode tako što će u crkvu dovoditi grupe ljudi koji će se na licu mestu „samoidentifikovati“ s određenom zajednicom i odmah glasati za prelazak hrama pod nadležnost Kijeva.
