„Za Crnu Goru će to imati mnoge negativne posledice. Kao prvo, nisu svi Crnogorci podržali ulazak zemlje u Severnoatlantsku alijansu. Od značaja je i to što ranije Crna Gora nije uplaćivala nikakav novac u zajednički vojni budžet NATO-a, a sada će joj zavrnuti sve ruke i naterati je da ispunjava odluke Velškog samita iz 2014. godine i prošlogodišnjeg Varšavskog samita i da izdvaja 2 odsto od svog BDP-a. Oni će morati, jednostavno će ih naterati, da pređu na sistem naoružanja NATO-a, tj. da kupuju tehniku, oružje i municiju. A ako ne bude novca, nateraće stanovnike da stegnu kaiš i podele teško zarađenu slamaricu, na primer, na račun smanjenja socijalnih davanja. Osim toga, crnogorska vojska će sada ići na ratna žarišta u sastavu kontingenata NATO-a. Ukratko, desiće se delimičan gubitak vojno-političkog suvereniteta Crne Gore“, rekao je Vladimir Kožin za Sputnjik.
Ulazak Crne Gore u NATO će se po njegovom mišljenju odraziti i na njene odnose sa Rusijom.
„Praksa je već pokazala da su sve države koje su u poslednjem talasu primljene u NATO počele da neguju jako antirusko raspoloženje. Kao što znamo, ta bolest je duga i ne leči se brzo. Zato će se to odraziti i na naš zajednički turizam, i na biznis i na međuljudske kontakte“, smatra vojni ekspert.
Vlada Crne Gore objavila je juče da su svi članovi Severnoatlantskog saveza ratifikovali Protokol o pristupanju Crne Gore Alijansi.
Ratifikacija Protokola od strane svih zemalja-članica NATO-a potpisanog u maju 2016. godine bio je neophodan uslov da se Crna Gora priključe tom savezu.
Premijer Crne Gore Duško Marković izjavio je da će formalno pridruživanje NATO-u, najverovatnije na narednom samitu Vojne alijanse tokom maja meseca, doprineti stabilnosti i ekonomskom interesu zemlje, ali i celom Balkanu, uključujući i povećan priliv stranih investicija u Crnoj Gori.
Ranije je Ministarstvo odbrane Crne Gore saopštilo da će godišnje izdvajanje Crne Gore za budžet NATO-a iznositi 450.000 evra, što je 0,027 odsto godišnjeg budžeta tog saveza.
