Po mišljenju Primakova, bivši američki državni sekretar bi mogao da pomogne u uspostavljanju prijateljskog kanala za razmenu informacija između dve zemlje.
„Sa Kisindžerom sam se i sâm nekoliko puta susretao i u Moskvi i u Njujorku. Njega uvažavaju u Moskvi jer je to vrlo pametan, mudar i nadasve pragmatičan čovek. Što se tiče, na primer, konflikta u Ukrajini, on je tom problemu pristupio vrlo razumno. Ali, ne bi trebalo očekivati previše i smatrati da je Henri Kisindžer veliki prijatelj i saveznik Rusije“, primećuje Primakov.
Kisindžer je, ističe sagovornik Sputnjika, na prvom mestu američki patriota, i on neće praviti ustupke tako lako, ali je svakako pragmatičar i u svim intervjuima i privatnim razgovorima je naglašavao da razume brigu Rusije zbog svega što se dešava u Ukrajini, kao i zbog toga što se NATO širi na istok.
„Zato takav njegov stav ostavlja makar nadu da bi on mogao da bude pouzdan kanal za protok informacija. Uspostavljanje odnosa na ’drugom koloseku‘ je takođe veoma važno i potrebno. Zato se nadamo da to može da se dogodi, i ako tako bude, bilo bi dobro da Kisindžer bude taj prijateljski kanal za razmenu informacija“, ocenjuje Primakov.
Američka administracija je, kako ističe naš sagovornik, sada veoma opterećena sveopštom histerijom oko navodnih ruskih hakera koji su uticali na američke izbore, ali to je unutrašnja igra.
Republikansku administraciju Bele kuće i Trampa truju politički protivnici, pokušavajući da je sateraju u ćošak, primećuje Primakov Mlađi.
On se, ipak, nada da će rusko-američki odnosi u budućnosti biti makar pragmatični.
„Uveren sam da ćemo sa SAD graditi pragmatičnije odnose jer mi uvažavamo njihovu brigu, a oni našu, i to je za početak dovoljno“, navodi sin pokojnog ruskog premijera Jevgenija Primakova koji će ostati zapamćen po tome što je, kada je čuo za bombardovanje Jugoslavije, okrenuo avion iznad Atlantika dok je leteo u posetu Vašingtonu.
Primakov napominje da, međutim, ne očekuje da se u nekoj skoroj budućnosti nešto drastično može promeniti nabolje u odnosima Rusije i SAD.
„Ta vremena kada smo bili partneri su zasad prošlost, i ne mislim da između nas sad postoji prijateljstvo. Ali, nadam se jakom i zdravom pragmatizmu u međusobnim odnosima“, kaže on.
Komentarišući smenu šefa FBI Džejmsa Komija, Primakov kaže da je zabavno gledati kako su ga donedavno Hilari Klinton i demokrate proklinjali i kako bi sad trebalo da se raduju njegovoj sudbini, „a upravo je suprotno — sad se taj tabor izjašnjava protiv odluke Bele kuće i Trampa zato što je otpustio Komija“.
„Bez obzira šta sad uradi Donald Tramp, u očima establišmenta iz redova demokrata na čelu sa Klintovom delovaće kao nedopustiva greška. Pa makar, na primer, spasio dete koje se davi, demokrate bi ga optužile da je on zapravo hteo da utopi to dete“, kaže Primakov.
Podsetimo, Tramp je u sredu doneo odluku da smeni Komija, na preporuku državnog tužioca. Trampova administracija je inače žestoko kritikovala Komija zbog istrage koja je vođena protiv Hilari Klinton zbog korišćenja privatnih mejlova dok je bila na mestu državne sekretarke.
Prema rečima Primakova Mlađeg, smena Komija je igra unutar administracije koja pripada različitim političkim klanovima i zapravo nema nikakve veze sa istragom protiv navodnog mešanja Rusije u američke izbore.
Kisindžer i Primakov, koji je preminuo u junu 2015. u 85. godini, predvodili su od 2007-2009. specijalnu grupu čiji je cilj bio popravljanje odnosa između Vašingtona i Moskve.
"Sviđao mi se Primakov. Znate, morali smo jedan prema drugom da se odnosimo s podozrenjem, a da istovremeno budemo jedan drugom korisni. Ponekad smo se slagali, ponekad ne. On je uvek bio oprezan. To je veoma ruski: takav odnos prisutan je kroz istoriju. Ali ono što je bilo neraskidivo povezano s Primakovom to je njegova ogromna humanost. Tugujem za njim, kao za čovekom", rekao je Kisindžer reagujući 2015. na vest o smrti Primakova.
Jevgenij Primakov je inače u svojoj dugoj karijeri bio šef Službe za spoljni obaveštajni rad, ministar spoljnih poslova i premijer, a u našoj javnosti ostaće zapamćen po tome što je, kad je čuo za bombadovanje Jugoslavije, okrenuo avion iznad Atlantika i otkazao posetu Vašingtonu.
