Reč je o projektima za gradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom za brzine do 200 km na sat, dela Koridora 11 od Preljine do Boljara i Fruškogorskog koridora odnosno auto-puta Ruma — Novi Sad.
„Potpisaćemo važan ugovor za modernizaciju pruge Beograd—Budimpešta, za deonicu od Novog Sada do granice sa Mađarskom, a vrednost je 700 miliona evra“, rekla je Mihajlovićeva.
Takođe, biće potpisan sporazum za dve deonice Koridora 11 Preljina—Požega i Požega—Boljare (na granici sa Crnom Gorom), dodala je Mihajlović.
„Taj sporazum je vrlo važan za nas, jer je to početak razgovora kako ćemo da realizujemo te deonice“, naglasila je Mihajlovićeva.
Ona je dodala da će biti potpisan sporazum za gradnju Fruškogorskog koridora Ruma — Novi Sad, kao i da je vrednost tog projekta 400 miliona evra.
„Počinjemo razgovore o komercijalnim ugovorima u narednih nekoliko meseci. Vrednost ova tri projekta je 3,2 milijarde evra i mislim da je važno napomenuti da je najmanje polovina tog novca za domaće izvođače koji mogu da se jave i učestvuju u realizaciji projekata“, istakla je Mihajlovićeva.
Ona je govoreći o brzoj pruzi na pravcu Beograd—Budimpešta rekla da je naša strana u prethodne dve godine već dosta uradila na pripremi sve tri deonice.
To su Stara Pazova — Novi Sad, koju će raditi Rusi, i dve kineske deonice Beograd — Stara Pazova i Novi Sad — Subotica (do granice).
„Jedna deonica se finansira iz ruskog kredita od Stare Pazove do Novog Sada. Kompletno je završena projektno-tehnička dokumentacija, sada idu dodatne stvari neophodne za početak radova koji se očekuje ove godine“, navela je Mihajlovićeva.
Ona očekuje i da će radovi na modernizaciji pruge Beograd—Budimpešta kroz Srbiju biti završeni za oko dve ili dve i po godine.
Kada je reč o Koridoru 11, Mihajlovićeva je rekla da ćemo imati u novembru završen auto-put od Obrenovca do Preljine u dužini od 102 km.
„Kada je reč o deonicama Preljina—Požega i Požega—Boljare, imamo razliku u nivou završene projektno-tehničke dokumentacije odnosno nemamo kompletnu dokumentaciju. Ove godine uz paralelan rad na potpisivanju komercijalnih ugovora planiramo da završimo dokumentaciju i očekujemo da sledeće godine možemo da pričamo o izvođačima i početku radova“, rekla je Mihajlovićeva.
Ministarka je rekla da bi ove godine mogla da počne gradnja Fruškogorskog koridora, pošto tu imamo u potpunosti završenu dokumentaciju.
Govoreći o beogradskom aerodromu, Mihajlovićeva je podsetila da je u toku proces traženja koncesionara i istakla da aerodrom ima takvu perspektivu za budući razvoj da će u narednih 10 godina biti najbrže rastući aerodrom.
„Kada budemo u Kini, predsednik Vlade će najaviti kada bi mogli da očekujemo direktan let između Srbije i Kine“, rekla je ona podsetivši da su ukinute vize na naše građane.
U Kini će se razgovarati i o eventualnom preuzimanju RTB Bor.
Mihajlovićeva je istakla da Srbija ima puno infrastrukturnih projekata sa Kinom, da je otvorena zajednička privredna komora u Kini, da je kineski investitor preuzeo Železaru Smederevo koji je prvi put u Evropi uložio svoj kapital u takvo preduzeće.
„Tokom posete će biti reči i o drugim preduzećima. Odnosi Srbije i Kine su za nas vrlo važni i daju nam mogućnost da se brže razvijamo. Učestvovati u velikom projektu ’Jedan pojas — jedan put‘ je važno za Srbiju“, rekla je Mihajlovićeva dodajući da nema zemlje koja nije na neki način povezana sa tim projektom.
Mihajlovićeva je naglasila da u svim projektima sa Kinom, kao i u ostalim projektima, Srbija želi da učestvuju domaće firme.
Ona je kazala da su samo za projekte koji se već realizuju ove godine predviđeni radovi od oko 970 miliona evra na kojima mogu da učestvuju ili da za njih konkurišu domaće kompanije.
Potpredsednica Vlade je još jednom pozvala domaće kompanije da se udružuju kako bi dobile što više posla.
„Posla i novca ima, sad je na domaćim firmama da se organizuju“, poručila je ona.
U saradnji sa Kinom je izgrađen Pupinov most na Dunavu između Zemuna i Borče, a trenutno se grade tri deonice Koridora 11: Surčin—Obrenovac, Obrenovac—Ub i Lajkovac—Ljig.
Ukupna vrednost svih naših projekata koje radimo i koje ćemo raditi sa Kinom je 5,6 milijardi evra.
Tanjug
