Da su „Večernje novosti“ u nezavidnom materijalnom položaju zbog starih dugova koji ih opterećuju, o čemu su ovih dana javljali mediji, i nije bila posebna novost. Uostalom, neraščišćeni „računi“ sa novinskim kućama u kojima država ima vlasnička ili upravljačka prava, a uz „Novosti“ to su i „Politika“ i „Tanjug“, traju već godinama. Vest je, međutim, da je država, ipak, krenula, u rešavanje tih problema, iako je izgledalo da za to nema volje i da je medijske institucije sa najdužom tradicijom i uticajem olako pustila niz vodu.
Državni sekretar za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović potvrdio je za Sputnjik da će Ministarstvo posredovati između nadležnih institucija i „Novosti“ u rešavanju problema.
„Dnevni list koji je decenijama bio jedan od najčitanijih i najtiražnijih u dugom periodu, ne samo u Srbiji nego i u bivšoj Jugoslaviji, zaslužuje podršku i pažnju Ministarstva kulture, iako ono formalno-pravno nije nadležno u tom slučaju“, istakao je Brajović.
On je precizirao da je za brigu o državnom kapitalu u „Novostima“ nadležno Ministarstvo privrede. Važno je, kaže, da se zna da „Večernjim novostima“ upravlja država, iako je manjinski vlasnik. Ima upravljačka prava zato što po zakonu o hartijama o vrednosti, većinski vlasnik Milan Beko u određenom roku nije kupio ostatak kapitala čime je izgubio upravljačka prava, podvlači Brajović, ali i i dodaje da to nije razlog da se i Ministarstvo kulture i informisanja ne uključi u rešavanje problema u kompaniji „Večernje novosti“.
Na pitanje da li to znači da zaposleni u toj kući sa više optimizma čekaju naredne dane s obzirom na stav Ministarstva kulture da toj kući treba pomoći, on odgovara:
„Apsolutno! To je kuća i od integriteta i od značaja i privredni subjekat koji je važan za tržište. Medijski sadržaj je nešto što se ne može nadoknaditi bilo kakvim parama. On je važan čitaocima ’Novosti‘ koje su najveći proizvođač informacija na našem medijskom tržištu. Oni nisu agencija, ali imaju veliki broj dopisnika i to je ono po čemu su one specifične.“
Državni sekretar zadužen za medije, međutim, ističe da je period neprilagođavanja „Večernjih novosti“ tržišnim okolnostima dugo trajao. Zato kompaniji predstoji reorganizacija i izrada socijalnog programa i svega što podrazumeva to prilagođavanje, kaže on za Sputnjik.
Bivša predsednica UNS- a i bivša glavna urednica lista „Politika“ Ljiljana Smajlović smatra da bi država za svoje glavne medije, „Večernje Novosti“, „Politiku“ i „Tanjug“, morala da se pobrine koliko i za „Železaru Smederevo“ i JAT, na primer, kojima je našla način da otpiše kredite.
Taktika odugovlačenja države sa iznalaženjem rešenja za medije u kojima ima vlasnički i upravljački udeo za posledicu je, kako kaže, imala neizvesnost ljudi koja demorališe redakciju i pravi mimikriju od nezavisnosti uređivačke politike. A ljudi koji ne znaju šta im je sudbina pokušavaju da se prilagode situaciji i gledaju kako da ne naljute državu, dodaje ona.
„Ja se plašim da vlastima odgovara da su ’Politika‘, ’Novosti‘, pa i ’Tanjug‘ njihovi taoci i na kraju balade, iako su to i dalje među našim najboljim redakcijama, tu ne može biti govora o pravom slobodnom novinarstvu“, smatra Smajlovićeva.
Mi moramo da se nadamo da će glavne redakcije sa dugom tradicijom, sa najbolje obrazovanim novinarima, da postavljaju taj putokaz za medije, zaključila je ona.
