Čak i u ovoj ulozi, samo predsednice UNS-a, a ne više urednice „Politike“, osećam veliku frustraciju zato što stvar umesto da postaje jasnija, sve je zamršenija, kaže za „Sputnjik“ Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije i dojučerašnja urednica „Politike“. Povod za ovaj mini-vju jeste informacija koju je „Sputnjik“ objavio pre dva dana i prema kojoj je preduzeće „Ist medija grup“, koje je vlasnik 50 odsto akcija „Politike“, ugašeno na osnovu zakona Ruske Federacije.
Smajlovićeva dodaje kako je počela da misli da se možda namerno drži situacija takva da niko ne može da je razume i da to odbija i pokušaje ljudi da shvate o čemu.
„Danas sam čitala u dnevniku ’Danas‘ kako izvori bliski gospodinu Bogićeviću tvrde da to ništa nije istina, da je njegova firma samo u mirovanju. Znate, pre četiri godine je gospodin Bogićević, koji je otvorio tu paravan firmu da bi sakrio otiske prstiju kod kupovine ’Politike‘, lagao da nikakve veze nema sa ’Ist medija grup‘, da nema nikakve veze nema sa trgovinom ’Politikom‘. U međuvremenu je pet puta promenio priču, a sada kad ta grupa više ne postoji, on kaže da je sve u najboljem redu, i da je on vlasnik ’Politike‘“, svedoči Smajlović.
Pitam se, kategorična je Smajlovićeva, možda je sve to spinovanje, sve te informacije koje ne umemo da rastumačimo, deo namera da zapravo ostanemo u tome, da eto, to je nesavladivo, neodgonetljivo, mi to ne znamo, i ne možemo da znamo i da odustanemo.
Kad kažete da je to deo namere, čije namere?
— E, pa, to je ono što se i ja pitam. Ipak su nama Vlada Srbije i Komisija za zaštitu konkurencije adrese. Dakle, Udruženje novinara Srbije je tražilo da nam pomognu Vlada Srbije i Komisija za zaštitu konkurencije, koja je zabranila trgovinu akcijama „Politike“, da nam kažu: šta se sada dešava, čija je „Politika“, da li se „Politika“ vraća, na neki volšeban način, u okrilje „Politike A. D.“, da li je taj deo na neki način sada vlasništvo ruske države… Ja to zaista ne znam, ali vidim da niko ne želi da pruži nikakav odgovor. Ako ljudi koji bi morali da imaju odgovore neće da pruže te odgovore, ja moram da zaključim da oni žele da ja to ne znam i dalje. Ili žele da meni postane dosadno da to pitam.
Mislite Vama kao predsedniku Udruženja novinara Srbije?
— Da, ali ja sam i čitalac „Politike“, ja sam neko ko se druži sa „Politikom“ čitav život. Možda je meni više stalo do „Politike“ nego prosečnom čitaocu, ali treba imati na umu da je „Politika“ važna srpska nacionalna ustanova. Da bi sve što je u vezi sa „Politikom“ moralo da se radi savršeno javno i transparentno upravo zato što je ona delom u vlasništvu države. Znači „Politika“ je naša, građana Srbije. Ona je važna ustanova, ne može sa njom ovako da se postupa. O njoj se mora sve znati, i da ja nisam predsednica UNS-a i da ja nisam bila glavna urednica „Politike“.
Samim tim što smo građani Srbije mi imamo pravo da znamo šta se dešava sa „Politikom“. I šta neko namerava sa „Politikom“. A moj instinkt je da je za nas koji volimo „Politiku“ bolje da je sve što se radi sa „Politikom“, da se radi javno. I najviše se plašimo, ja mogu to da vam kažem i u ime novinara „Politike“, tih nekih zakulisnih radnji, a niko neće da nam kaže šta se dešava, ko je kupio, ko je prodao.
Bila sam glavni urednik „Politike“ kad je „Kurir“ najavio da je kupio i da pokušava da kupi. Tad isto nismo mogli da utvrdimo šta je tačno. Ali smo se borili, i zato je važno da se ta pitanja postavljaju. Možda ćemo nešto saznati ako budemo uporni.
Šta planira UNS?
— Mi imamo jednu inicijativu oko „Politike“ koju ćemo da pokrenemo. Kažem kao da neko želi da mi ništa znamo, ali se zapravo žarko nadam da to nije tačno i da ćemo mi dobiti odgovore. Da će javnost dobiti odgovore.
