Poslednji izbori u EU, zaključno sa francuskim predsedničkim izborima, bili su najneizvesniji u poslednjih nekoliko decenija. Snage koje su dovele u pitanje osnovne postulate na kojima počiva EU u foto-finišu su izgubili izbore u Holandiji, Austriji i Francuskoj.
I dok evroskeptici predstavljaju širok dijapazon levih i desnih stranaka bez značajne figure koja bi ih predstavljala na širem, naddržavnom nivou (Marin le Pen je samo paradigma, ali ne i figura koja ih okuplja na internacionalnom nivou), evroentuzijasti imaju Angelu Merkel.
Nemačka kancelarka je za nešto više od decenije, koliko se nalazi na tom mestu, postala spiritus movens i najuticajnija ličnost evropske politike, a Nemačka je postala dominantna sila EU.
Tron apsolutnog gospodara situacije u EU (a i šire, ako uzmemo u obzir uticaj koji ima na kandidate za članstvo u EU) mogao je da bude uzdrman da su u nekoj od evropskih zemalja, pogotovo u Francuskoj, pobedile snage koje ne dovode u pitanje samo načela na kojima EU počiva, već i samo njeno postojanje.
Kruna ne spada sa Angeline glave
Međutim, ishodi izbora u Francuskoj, Holandiji i Austriji idu naruku već postojećoj činjenici da Nemačka vodi glavnu reč u EU, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić.
„Nikakvih kvalitativnih promena nema. Nemačka je preuzela antikriznu politiku već 2011/12, i upravo po njenom konceptu ona se i sprovodi. S obzirom da su izbori, zbog kojih su proevropske snage u EU strepele, prošli povoljno za njih, to je samo vetar u leđa da se ta politika dalje sprovodi onako kako su oni zamislili i kako vode ili, u najmanju ruku, koordiniraju politiku izlaska iz krize“, kaže Samardžić.
Analitičar Instituta za evropske studije Milan Igrutinović naglašava da je Angela Merkel, kako kaže, čvrsto na svom mestu, ne toliko zbog stanja u EU koliko zbog odnosa moći u samoj Nemačkoj. Njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i dalje se dobro kotira, kaže Igrutinović.
„Ona je imala uspešne izbore u nekoliko pokrajina u zadnjih nekoliko meseci. Nemačku očekuju opšti izbori u septembru i biće zanimljivo šta će se dešavati, ali kako stvari sada stoje, kako pokazuju trendovi, CDU bi trebalo da ostvari pobedu i verovatno da formira vladu, odnosno da Angela Merkel nastavi svoj mandat“, kaže Igrutinović.
Tako će njena pozicija u Nemačkoj najverovatnije ostati nepromenjena, a s obzirom da Le Penova u Francuskoj, Vilders u Holandiji i Hofer u Austriji nisu pobedili na izborima, što bi, prema Igrutinovićevim rečima remetilo postojeće odnose u Evropi, poredak u kome je Nemačka dominantna evropska sila ostaje i dalje.
Ključ su izbori u Nemačkoj
Da nemački opšti izbori, koji su zakazani za 24. septembar, najverovatnije neće ugroziti dominantan položaj Angele Merkel u Evropi, potvrđuje i dopisnik „Politike“ iz Berlina Nenad Radičević.
Njen glavni protivkandidat, socijaldemokrata i bivši predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, uspeo je da podigne rejting svoje stranke, situacija se lagano preokreće u korist Angele Merkel. Ukoliko demohrišćani pobede na izborima u najmnogoljudnijoj pokrajini, Severnoj Rajni-Vestfaliji, velika je verovatnoća da će Angela Merkel ostati na vlasti, bilo u velikoj koaliciji (demohrišćani–socijaldemokrate), bilo u koaliciji sa nekom drugom strankom, kaže on.
„Ona bi i dalje ostala jaka u evropskim okvirima, što zbog ekonomske jačine Nemačke, što zbog njenog imidža. Njujork tajms ju je prozvao liderkom slobodnog sveta, posle izbora Donalda Trampa za predsednika Amerike. Ona, očigledno u očima mnogih Evropljana, odnosno evropskih elita, predstavlja upravo to i od nje se to očekuje. I nastojaće da taj imidž iskoristi“, kaže Radičević.
Makron — mali od Nemačke ili predsednik Francuske
Položaj Angele Merkel posle izbora u evropskim zemljama sasvim sigurno je utvrđen, nastavlja Radičević, jer izbegnut je, kako kaže, nemački najcrnji scenario. Najveća opasnost za Nemačku, što se tiče izbora u Francuskoj, bio je da u drugi krug predsedničkih izbora uđu kandidati krajnje levice i krajnje desnice, Žan-Lik Melanšon i Marin le Pen.
Već kada je u drugi krug ušla samo Marin le Pen, u Berlinu su odahnuli, budući da se očekivala pobeda Makrona, kaže on.
„Pobeda Makrona u Berlinu se sagledava kao pobeda neoliberalnog političara koji je rad da reformiše Francusku na način na koji je nekada reformisana Nemačka, pre svega tržište rada i svi oni problemi oko kojih se Nemačka i Francuska inače ne slažu. U tom smislu Angela Merkel se stabilizovala. Situacija je sada lakša. Izbegnuto je guranje EU u ambis“, kaže Radičević.
Francuskom će vladati žena, rekla je pred izbore Marin le Pen: „Ili ja ili gospođa Merkel“. To je delimično tačno, kaže Radičević, jer do sada nisu sve Makronove izjave bile po volji nemačke kancelarke.
U okruženju Angele Merkel, naročito u krugovima okupljenim oko nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, negativno gledaju na Makronove najave o brzoj reformi evrozone i brzom osnivanju evropskog monetarnog fonda koji bi spasavao posrnule evropske ekonomije.
„To se nemačkim demohrišćanima ne dopada, tako da će u tom smislu sigurno nastojati da utiču na to da do toga ne dođe. Moguće da će uticaj Angele Merkel biti veliki, ali nisam siguran da će ona u potpunosti vladati dešavanjima u Francuskoj“, kaže Radičević i podseća da je bivši francuski predsednik Fransoa Oland svoj mandat započeo suprotstavljajući se nemačkoj politici, a kasnije je pokušao da reformiše Francusku po ugledu na Nemačku.
Olandove reforme dovele su do velikog otpora Olandu u Francuskoj, kaže Radičević.
Veliko je pitanje, zaključuje Radičević, da li će Makron uspeti da realizuje neki od planova koji su po volji nemačke kancelarke.
