Uz zvuke majstora trube i višestrukog pobednika Sabora u Guči, povelo se i kolo u centru Moskve. Zaigrao je i Miloš Biković, naš poznati glumac koji trenutno živi i radi u Rusiji, gde uživa ogromnu popularnost.
Počelo je „Maršom na Drinu“, a završilo se „Užičkim kolom“. Igralo se i uz jednu od najčuvenijih ruskih pesama — „Kaljinku“, koju je davne 1860. komponovao kompozitor Ivan Petrovič Larionov za potrebe jedne pozorišne predstave.
„Bravo! Hoćemo još!“, uzvikivali su Rusi i ovacijama su pozdravljali srpski orkestar posle svake numere.
Iako je po programu bilo planirano da svaki orkestar iz inostranstva nastupa po 15 minuta, publika srpske majstore trube nije htela da pusti da odu sa scene, pa su se nekoliko puta vraćali na bis.
Zbog hladnog, kišnog i vetrovitog vremena u Moskvi, plato ispred Boljšog teatra nije izgledao uobičajeno. Obično tu na Dan pobede sve vrvi. Tradicionalno se na tom mestu za praznik okupljaju veterani, a mladi dolaze da im iskažu zahvalnost za veliku pobedu nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Kuva se i kaša od heljde i deli se ratnim veteranima, svira se, peva i igra.
Međutim, ovog puta nije bilo takve praznične atmosfere sve dok na scenu nisu izašli srpski trubači i dok se zvuk trube nije zaorio i obližnjim ulicama Moskve i počeo da „mami“ publiku. Odjednom se narod okupio, a mesto je zaživelo gotovo starim sjajem. Igralo je i mlado i staro. Ruske devojke i mladići, obučeni u vojnu uniformu iz Drugog svetskog rata, demonstrirali su i elemente ruskih narodnih plesova, a pokušavali su da „uhvate korak“ i „Užičkog kola“.
Orkestar Dejana Lazarevića dosad je svirao pred mnogim političarima i zvaničnicima, ali ne i pred Vladimirom Putinom. Upitan koju bi pesmu svirao ruskom predsedniku, majstor trube kaže da bi prvo zasvirao „Svilen konac“.
„Svakako bih mu svirao neke naše, srpske pesme. Ne bi se to završilo samo na jednoj numeri“, dodaje Lazarević.
Biković i srpski trubači učestvovali su i u manifestaciji „Besmrtni puk“, u šetnji potomaka onih koji su poginuli u Drugom svetskom ratu. Kolonu je predvodio predsednik Putin, noseći fotografiju svoga oca.
Reka ljudi slivala se od metro-stanice Dinamo ka Crvenom trgu. Neverovatna energija i emocija strujale su masom.
Ipak, srpski trubači, obučeni u narodnu nošnju, bili su prava atrakcija tokom šetnje. Pažnju Rusa najviše su privukli — opanci. Rusi su zagledali, čudili se, zapitkivali.
„Serbi, naša braća!“, najčešće su govorili Rusi, nakon što bi saznali da je „čudna cipela“ u stvari srpska tradicionalna obuća.
„Vi ste iz Srbije?“, pita jedna Ruskinja sa „titovkom“ na glavi, na sasvim pristojnom srpskom.
Ispostavilo se da je ona bivša srpska snajka. Tri godine je živela u Novom Sadu i tu je naučila jezik. I nju je zanimalo kako se ta neobična obuća zove.
Dejan Lazarević je prvi put na paradi u Moskvi. Fasciniran svim onim što je video i doživeo obećava da će se u rusku prestonicu vratiti već „prvom prilikom“.
„Još uvek sam pod utiskom svega. Bez obzira na ovo loše vreme, najjači utisak mi je ogroman broj ljudi i veliko poštovanje koje Rusi odaju žrtvama iz Drugog svetskog rata. To poštovanje i taj ponos se baš oseća u narodu i svuda oko nas“, kaže Dejan.
Milošu Bikoviću je ovo takođe bio prvi Dan pobede koji provodi u Moskvi. Vojnu paradu nije gledao, ali je učestvovao u „Besmrtnom puku“, noseći fotografiju svog pretka.
„Teret borbe protiv fašizma je, istorijski gledano, najviše ponela Rusija. Ovaj 9. maj i ’Besmrtni puk‘ su inicijativa Rusije i lepo je što ceo svet sledi tu inicijativu. Divno je sećati se toga, pogotovu ako su vaši preci učestvovali u Drugom svetskom ratu, a skoro svako je imao nekog svog ko je učestvovao u tom ratu. Divno je da se setite toga i da shvatite da ste deo jedne celine, jednog istorijskog kontinuiteta“, rekao je Biković za Sputnjik.
I zaista, u Rusiji nema porodice u kojoj neko nije poginuo u ratu. Pobedu nad fašizmom ruska vojska platila je ogromnim žrtvama — oko 27 miliona ljudi ostalo je na bojnom polju.
