Pre 33 godine, plaža kod mesta Duag na irskom ostrvu Ahil, stradala je u seriji oluja 1984. godine. More i vetrovi potpuno su isprali sav pesak sa nje, ostavivši iza sebe samo gomile kamenja, piše Gardijan.
U međuvremenu je stasalo nekoliko novih generacija koje se peščane plaže ne sećaju. Oko ovogodišnjeg Uskrsa dogodilo se nešto neverovatno.
Jedna jedina neobjašnjivo visoka i snažna plima, nakon što se povukla, iza sebe je ostavila istu onakvu 300 metara dugu peščanu plažu kakve se iz detinjstva sećaju danas 40-godišnjaci i stariji meštani najzapadnijeg irskog ostrva.
„Plaža je bila potpuno isprana, 1984. bila je poslednja godina kad se ovde nalazila plaža“, rekao je turistički vodič na Ahilu Šon Moloj.
„Odjednom, u aprilu ove godine, imali smo prodor hladnog vazduha na Uskrs, vetar je duvao sa severa. Bio je stalan i očigledno je premestio pesak odnekud drugde“, objasnio je on.
Vlasnik lokalnog restorana Alan Džitli rekao je da je plaža bila od velike važnosti za to mesto.
„Naše mesto je predivno takvo kakvo jeste, ali je odlično pogledati i videti prelepu plažu umesto stena… Otkako su ljudi videli vesti o plaži, imamo mnogo više posetilaca iz unutrašnjosti“, rekao je on.
Ostrvo Ahil nije samo izolovano mesto očuvane prirode. Poznato je i po tome što je tamo 50-ih i 60-ih godina prošlog veka živeo antinacistički nemački književnik Hajnrih Bel, čuveni nobelovac, jedan od najvećih Nemaca u istoriji te nacije.
Kućica u kojoj je živeo danas je okupljalište pisaca i mesto na koje obilaze poštovaoci Belovog dela.
