Iako zvuče kao filmski zapleti, slučajevi ljudi koji su dospeli na pusta ostrva i preživeli bez ičije pomoći nisu fikcija — troje ih je zaista to zadesilo. Zahvaljujući neverovatnoj hrabrosti i instinktu za preživljavanje, uspeli su opstati u nemogućim uslovima.
Ada Blekdžek — dve godine na Rangelovom ostrvu
Eskimka Ada Blekdžek rođena je na Aljasci, a kao mlada se udala i rodila troje dece, od kojih je tek jedno preživelo. Smrt njenog supruga dovela ju je na rub egzistencije, pa je morala privremeno smestiti svog sina u sirotište dok ona zaradi novac za život. Pridružila se ekspediciji koja je putovala preko Čukotskog mora do ruskog Rangelskog ostrva. Ekspediciju je planirao i finansiorao Vilhjalmur Stefanson, a vodio Kanađanin Alan Kraford. Stefanson je nameravao da naseli petoro ljudi (jednog Kanađana, trojicu Amerikanaca i Eskimku Adu) na severnosibirisko ostrvo i proglasiti ga kanadskim. Doseljenici su pomno birani po svojim znanjima i veštinama.
Međutim, posle dolaska na ostrvo, 15. septembra 1921. vremenski uslovi su se znatno pogoršali i brzo im je ponestajalo hrane. Nisu uspevali da love životinje, pa su se nakon dva meseca provedena na ostrvu tri muškarca rešila da potraže pomoć. Pokušavali su da pređu više 1.000 kilometara preko smrznutog Čukotskog mora prema Sibiru, ostavljajući Adu (koje je bila zaposlena kao kuvarica) i Amerikanca Lorna Najta na ostrvu. Najt je patio od teškog oblika skorbuta i Ada se brinula o njemu, a trojica muškaraca više nikad nisu viđena.
Najt je preminuo u aprilu i Ada je ostala sama. Snalažljiva Eskimka nekako je našla način da preživi u divljini pune dve godine. Lovila je životinje, skupljala skromne plodove i grejala se uz vatru. Posle dve godine je, 19. avgusta 1923, spasena. Bila je potpuno urednog psihičkog stanja, dokazujući žensku snagu vođenu željom da opet vidi svog sina.
Ada je preminula 1983. u poznoj starosti. Imala je 85. godina.
Kapetan Čarls Bernard —godinu i po na ostrvu Igl
Posle katastrofe britanskog broda „Izabela“, nedaleko od obale ostrva Igl 1812. godine, američki brod „Nanina“ došao je u pomoć. Po spasavanju posade britanskog broda, kapetan Čarls Bernard je shvatio da nemaju dovoljno zaliha i sredstva kako bi spasili utopljenike i odlučio da ode do ostrva u pratnji nekoliko svojih ljudi kako bi prikupili hranu i vodu.
Pošto su kapetan i njegovi ljudi napustili brod, Britanci su ga preuzeli i ostavili altruističnog Bernarda i njegove ljude na ostrvu. Bernard i nekoliko ljudi čudom i velikom istrajnošću su uspeli da prežive 18 meseci na pustom ostrvu. Uselili su se u kamena skloništa koja su nekad izgrađena kao osmatračnice za posmatranje brodova koji prolaze.
Margaret de la Roa — dve godine na Ostrvu demona
Francuski istraživač Žak Kartije predvodio je 1541. godine ekspediciju prema Njufaundlendu u pratnji Margaret de la Roa, koja je tada imala samo 19 godina. Tokom putovanja, Margaret se zaljubila u mladog Kartijea, a njen ujak i okrutni pirat Žan-Fransoa Roberval se toliko naljutio na nju i odlučio je da je ostavi na tzv. ostrvu demona (današnjem ostrvu Harington) u blizini reke Sent Pol.
S broda je izbačen i Margaretin ljubavnik i njena služavka koja je, navodno, podsticala aferu. Dok su bili na ostrvu Margaret je rodila dete koje je umrlo od neuhranjenosti, a kasnije je glad presudila i služavki i Kartijeu i Margaret ostala sama zaglavljena na pustom ostrvu.
Preživela je jedući meso divljih životinja koje je sama lovila, a sklonište je pronašla u jednoj od pećina na ostrvu. Živela je tako pune dve godine dok je nije spasila grupa baskijskih ribara.
