Tanjugu je danas u vrhu srpskog pravosuđa potvrđeno da međunarodna poternica za Haradinajem ostaje na snazi i da se krivično gonjenje nastavlja.
U slučaju da Specijalno tužilaštvo za zločine OVK u Hagu pokrene svoj postupak protiv Haradinaja, Srbija će mu staviti svoje dokaze na raspolaganje.
Na snazi ostaju i poternice za svim drugim osumnjičenim pripadnicima OVK koji su pod istragom Tužilaštva za ratne zločine, bez obzira na pritiske Brisela da se povuku „zastarele poternice“.
Francuski sud u Kolmaru 27. aprila odbio je da Haradinaja izruči Srbiji zbog teških posledica koje mogu da nastanu po njega, iako je zahtev Srbije za njegovo izručenje ispunio sve uslove propisane Evropskom konvencijom.
Međutim, u svojoj odluci, u čiju kompletnu verziju je Tanjug danas imao uvid, sud u Kolmaru se pozvao na rezervu (ogradu) koju je Francuska stavila prilikom potpisivanja Evropske konvencije o ekstradiciji u decembru 1957. godine, a prema kojoj izručenje može da se odbije zbog teških posledica po traženu osobu.
Nakon detaljne analize Haradinajeve ličnosti i uticaja na politički život na Kosovu, Sud je naveo da „postoje ozbiljni razlozi da se veruje da bi izručenje Ramuša Haradinaja moglo da proizvede izuzetno teške posledice po njegovu ličnost, pre svega zbog njegove uloge u oružanom sukobu i u političkom životu Kosova“.
Teške posledice po Haradinaja francuski sud je video i u tome što Haradinaj ima državljanstvo Kosova — države koju Srbija ne priznaje kao državu, piše u odluci istražnog veća Apelacionog suda u Kolmaru, u kojoj se prethodno konstatuje da srpski zahtev za izručenje ispunjava niz uslova predviđenih Evropskom konvencijom o ekstradiciji.
Francuska rezerva na ratifikaciju Evropske konvecnije o ekstradiciji glasi:
„Ekstradicija može da bude odbijena ako izručenje može da ima izuzetno teške posledice za traženu osobu, naročito zbog njene starosti ili njenog zdravstvenog stanja“.
Sama Konvencija u Članu 3 Stav 2 kaže da ekstradicija neće biti dozvoljena kada država od koje se zahteva izručenje ima ozbiljne razloge da veruje da je zahtev za ekstradiciju zbog krivičnog dela dat u cilju gonjenja ili kažnjavanja osobe zbog rase, vere, nacionalnosti ili političkog mišljenja, ili da ima rizika da situacija te individue bude pogoršana iz jednog ili drugog razloga.
Iako su Haradinaj i njegovi branioci tvrdili pred francuskim sudom da zahtev Srbije za izručenje ima političke motive, sud nije prihvatio taj stav, već je u svojoj odluci decidno konstatovao da „kakav god da je cilj ka kojem se teži ili kontekst zlodela zbog kojih se traži izručenje, događaji zbog kojih se traži, s obizrom na njihovu težinu, ne mogu da budu posmatrani kao da imaju politički karakter“.
„Ne može se smatrati da je cilj zahteva Srbije politički, s obzirom na to da je ispunila uslove u vezi sa procesiranjem ratnih zločina, što je konstatovano i u izveštaju Evropske komisije“, naveo je, pored ostalog, Sud u odluci.
Ipak u delu odluke koji se tiče „teških posledica“ u slučaju izručenja, Sud je naveo da je Haradinaj komandovao OVK u vreme izvršenja krivičnih dela za koja se traži izručenje, kao i da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, a što Međunarodni sud pravde nije osporio u svom mišljenju od 22. jula 2010. godine.
Takođe, sud podseća da Srbija nije priznala nezavisnost Kosova i da tu teritoriju smatra još uvek svojom pokrajinom.
Sud konstatuje takođe da je Haradinaj osnovao partiju Alijansa za budućnost Kosova u martu 2000. godine i da je bio premijer Kosova od decembra 2004. do marta 2005. godine.
Sud je imao u vidu i da je oslobođen od optužbi u Haškom tribunalu 3. aprila 2008. godine i nakon ponovljenog suđenja 29. novembra 2012. godine, kao i da su političke tenzije između Kosova i Srbije još uvek aktuelne i još više pojačane nakon njegovog hapšenja u Francuskoj.
Sud je primetio i da Haradinaj uživa na Kosovu veliku popularnost, kao i da još uvek ima važnu ulogu u političkom životu Kosova.
Na kraju odluke navodi da ga srpske vlasti i predstavljaju kao ratnog zločinca koji je učinio najmonstruoznije zločine u Evropi od Drugog svetskog rata, učestvujući u mučenjima, ubistvima i silovanjima.
Što se tiče ispunjenosti ostalih uslova, sud ih je detaljno analizirao i konstatovao njihovu ispunjenost, izuzev što je odbacio razmatranje dva dodatna podneska — naredbu o proširenju istrage od 5. januara 2017. i notu koja mu je dostavljena od 1. marta 2017, jer prema oceni Suda, nisu u saglasnosti za francuskim pravom.
Za uslov garancije postupka zaštite i prava odbrane iz Evropske konvencije, sud je naveo da „ne može biti podržan stav da Haradinaj u Srbiji ne bi imao osnovne garancije postupka zaštite i prava odbrane“.
„Sud može da bude uveren da su, na osnovu člana 696-2 do 696-4 Zakona o krivičnom postupku i Evropske konvencije za ekstradiciju zakonski uslovi za ekstradiciju ispunjeni za dela koja su predmet zahteva“, navodi se u odluci.
Sud je konstatovao i da Haradinaju u Srbiji ne bi bilo ponovo suđeno za ista dela za koja je već oslobođen u Haškom tribunalu, kao i da je srpsko pravosuđe nadležno da mu sudi.
Pored toga, Sud je naveo i da nije zastarelo krivično gonjenje za dela za koja se Haradinaj traži, ni po srpskom ni po francuskom zakonodavstvu.
U izreci odluke, sud je konstatovao da su ispunjeni uslovi za razmatranje osnovnog zahteva za ekstradiciju od 6. januara 2017. godine.
Sud je odbacio podnesak Srbije od 1. marta 2017. godine, kao i dopunu zahteva za ekstradiciju jer nisu ispunili formalne uslove prema francuskom krivičnom zakonodavstvu, što znači da ih nije uzeo u obzir prilikom razmatranja zahteva za izručenje.
Sud je takođe imao u vidu da Haradinaj nije saglasan sa time da bude izručen.
U petom stavu izreke, Sud je naveo da se „utvrđuje da izručenje Ramuša Haradinaja državi podnosiocu zahteva, može da ima izuzetno teške posledice po njega“, a u sledećem da donosi odluku kojom se odbija zahtev za izručenje Srbiji.
Istom odlukom naređeno je hitno ukidanje zabrane za napuštanje teritorije Francuske.
Sud je ukazao da žalba Kasacionom sudu Francuske može biti podneta u roku od pet dana nakon objavljivanja odluke i da može biti zasnovana samo na formalno-pravnim nedostacima zbog kojih bi ova odluka bila nezakonita.
Rezerva je instrument međunarodnog prava putem kojeg se država-potpisnica neke konvencije ograđuje od primene u slučaju (ne)ispunjenosti određenih uslova.
Stavljanje rezerve je dobrovoljno, i mora se opredeliti u trenutku ratifikacije dokumenta u parlamentu.
Tanjug
