„UČK! UČK! Ramuš! Ramuš!“ Ovako su pristalice Ramuša Haradinaja, kojeg Srbija tereti za ratne zločine, pozdravile presudu francuskog suda u Kolmoru da ga ne izruči Srbiji. Haradinajeva sloboda uveliko se slavi širom Kosova. Vatromet u Prištini, zurle i talabasi u južnoj Mitrovici i u Dečanima… Edi Rama, premijer Albanije, poručuje: „Haradinaj heroj Oslobodilačke vojske Kosova! Ponosan sam na OVK!“
Haradinaj likuje: „Srbija je opet izgubila — Kosovo pobedilo!“
Zašto je i da li je politika opet zgazila pravo i pravdu?
Stručnjak za međunarodno pravo Slavka Kojić, komentarišući za Sputnjik ovakvu odluku, kaže da je francuski sud u Kolmaru bez obrazloženja odbio zahtev Srbije za izručenje Haradinaja, pustivši ga na slobodu. Može se slobodno, kaže ona, reći da je međunarodno pravo definitivno palo u vodu i kapituliralo pred silom.
„Naše vlasti su dostavile obimnu građu (stotine stranica) kao dokaze o počinjenim zločinima za koje se tereti Haradinaj. Dostavljeni su svi podaci i obaveštenja iz kojih se moglo na nedvosmislen način utvrditi da su bili ispunjeni svi uslovi za izručenje, te da je Francuska bila u obavezi da izruči Haradinaja Srbiji. Evropska konvencija o ekstradiciji ne govori o tome da je država — zamoljena strana, u ovom slučaju Francuska, mogla slobodno da raspolaže i odlučuje da li će ili neće, izručiti lice čije izručenje se traži, već je, naprotiv, gledano iz ugla međunarodnog prava, bila u obavezi da shodno propisima izvrši izručenje, o čemu jasno govori čl. 1 Konvencije koji nosi naslov: Obaveza izdavanja“, podseća naša sagovornica.
Ona napominje da je Sud više puta odlagao donošenje odluke, tražeći dodatne informacije o tome po kojim zahtevima je naše Ministarstvo postupilo i dostavilo sve tražene informacije.
„Jasno je da se radi o delima koja ranije nisu bila procesirana, da je delo bilo propisano kao krivično delo važećim zakonodavstvom koje je primenjivano u Republici Srbiji, i tokom relevantnog perioda za koji se veže sumnja da je delo izvršeno, da krivično delo po domaćem zakonodavstvu, koje je usklađeno sa međunarodnim pravom, ne zastareva, i da se ne radi o političkom krivičnom delu, niti o bilo kakvom delu koje je povezano sa takvim krivičnim delom, jer je Dodatim protokolom uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji (Strazbur 15. 10. 1975. godine) predviđeno da se političkim krivičnim delima, u smislu čl. 3 Evropske konvencije o ekstradiciji, neće smatrati krivično delo predviđeno odredbama Ženevske konvencije iz 1949. o zaštiti civila u vreme rata“, ističe ona.
Dakle, dodaje ona, ne vidi se iz kojih je razloga francuski sud mogao da donese odbijajuću odluku, a činjenica da odluka nije ni obrazložena govori u prilog pretpostavke da ni nema valjanog obrazloženja zasnovanog na pravu.
Da li su na odluku suda mogle da utiču i pretnje koje su dolazile otvoreno iz albanskih krugova?
„Tonovi koji su dolazili ovih dana iz Prištine, Tirane, Preševa predstavljali su sredstvo pritiska na francuski sud. Oni istovremeno ukazuju na to da se pred sudom, po svoj prilici, nalazio veliki broj čvrstih dokaza o zločinima koji su počinili pripadnici OVK, a za koje se tereti i Haradinaj. Da se radilo o zaista velikom broju čvrstih i teško oborivih dokaza, govori i stepen nervoze koja je nastupila među Albancima u Prištini, Tirani, Preševu, kao i pretnje koje nisu bile upućene samo Srbiji već celoj Evropi, uključujući i Francusku, u kojoj su se takođe u poslednje vreme učestalo događali teroristički akti. Da je izručenje izvršeno, kako to Evropska konvencija i nalaže, na videlo bi izašla puna istina o najtežim zločinima koji su činjeni od strane pripadnika OVK prema srpskom življu na teritoriji AP Kosovo i Metohija, čime bi se u pravom i punom svetlu pokazala istina i o zločinu koji je izvršen od strane NATO-a, kada je, bez odobrenja Saveta bezbednosti, ovaj vojni savez bombardovao našu zemlju“, uverena je Kojićeva.
Kako je napomenula, Srbiji su, pravno gledano, posle ovoga — vezane ruke.
