Oni imaju mapu zanimanja kojima se rukovode prilikom vrbovanja, a traženi su prevodioci, IT stručnjaci, psiholozi i lekari, upozorava Jelena Sutormina, predsednica Komisije za razvoj javne diplomatije i podršku sunarodnicima u inostranstvu pri Građanskoj komori RF.
„Studentima nude napredovanje u službi, usavršavanje, visoke zarade i dobre poslove. Oni pre svega deluju psihološki, jer je mladima je svojstven maksimalizam, stremljenje ka liderstvu. Zbog toga oni za njih stvaraju dobre uslove, u kojima mogu da napreduju i pokažu se“, kaže Sutormina, dodajući i da se teroristi promovišu na 24 jezika, a da je ruski na trećem mestu.
Prema njenim rečima, na direktnoj telefonskoj liniji, koju je radi borbe protiv vrbovanja građana od strane terorističkih organizacija u avgustu 2015. otvorila Građanska komora, registrovano je više od 120 poziva. Prošle godine je bilo 50 molbi za proveru informacija o vrbovanju, pri čemu su najčešće žrtve studenti, a za prva četiri meseca ove godine bilo je 15 takvih molbi.
Na drugom mestu po su molbe provere potvrde o vrbovanju jednog od supružnika. Najčešće žrtve su žene.
Sutormina navodi da se muževi obraćaju i žale se da su primetili promene u ponašanju svojih supruga, a neke su čak i veru promenile. Žene, prema njenim rečima, mnogo lakše potpadaju pod psihološki uticaj.
Jedna od poslednjih molbi koja je stigla na „vruću liniju“ bila je da se proveri da li je zavrbovana jedna ruska glumica koja se posle neuspelog braka, kako veruju njeni prijatelji, našla pod uticajem destruktivnih, islamističkih grupa. Trenutno se ta informacija proverava.
Teroristi najčešće pokušavaju u svoje redove da uvuku upravo korisnike društvenih mreža. U Građansku komoru stižu pisma sa linkovima ka sumnjivim stranicama ili grupama na društvenim mrežama.
Sutormina apeluje na građane da na društvenim mrežama, i uopšte na internetu, ne iznose previše informacija o sebi.
Ruski univerzitetski profesori navode da su vrlo često studenti jezika, posebno arabisti, meta vrbovanja. Oni ukazuju da ljudima koji se interesuju za arapsku kulturu uopšte nije teško približiti se. Tako se recimo pomoć u učenju jezika koji je težak ceni i brzo prihvata.
„Dok sam bila studentkinja meni i mojim kolegama pomagali su mladi Arapi i to je bilo sasvim normalno. Taj sistem se zasnivao na poverenju, a danas ga u svoje mračne ciljeve zloupotrebljavaju ekstremisti“, rekla je za RT Žaklina, predavač arapskog na jednoj ruskoj visokoškolskoj ustanovi.
Ona je istakla da se stalno suočava sa tim da sumnjivi muškarci, najverovatnije sledbenici radikalnih stavova, pokušavaju da stupe u kontakt sa njenim studentkinjama, ali da ona, kao profesor, preduzima određene preventivne mere.
Predsednik Centra za strateška istraživanja „Rusija — islamski svet“ Šamilj Sultanov kaže da su DAEŠ-u najpotrebniji vojni stručnjaci i programeri. Ovi drugi kako bi upravljali sistemom dronova i sajber-oružjem, ali i da bi se izbegla blokada sajtova na internetu.
Zbog toga su, prema njegovim rečima, teroristi zainteresovani za studente iz IT struke, a naročito one talentovane.
Sultanov smatra da DAEŠ u svoje redove uvlači studente, jer je njih lakše zavrbovati. Diplomac ne zna gde će i šta će posle završenih studija da radi, i tu stupaju teroristi koji im nude posao i saradnju na obostrano zadovoljstvo.
Međutim, Anton Mardasov, šef Odeljenja za istraživanje bliskoistočnih sukoba Instituta inovacionog razvoja, za Sputnjik kaže da su teroristi DAEŠ-a znatno finansijski oslabili i da, samim tim, danas nema masovnog vrbovanja.
„Dok je DAEŠ imao velika finansijska sredstva, zahvaljujući trgovini artefaktima u Džerablusu i Mambidžeu, kao i prodaji nafte određenim biznismenima, i dok su njihove pozicije u Siriji i Iraku bile jake, oni su imali realne i virtualne ’ispostave‘ u drugim zemljama i vrbovali su stručnjake iz raznih oblasti. Konkretno, aktivno učešće u uspostavljanju DAEŠ-a u Siriji imali su vojni stručnjaci, bivši članovi francuske Legije stranaca. Osim toga, na teritoriji pod kontrolom IGIL-a bile su socijalne službe, birokratski aparat, kao i oni koji su se, na primer, bavili video-spotovima, koje treba snimiti na visokom nivou. Ljudima koji su nezadovoljni poslom ili su ostali bez posla, DAEŠ je davao primamljive ponude, pre svega to se ticalo ljudi islamske veroispovesti. Ali sada, nakon akcija međunarodnih koalicija na Bliskom istoku, DAEŠ-u su vezane ruke i on više nema tu snagu i mogućnosti za masovna vrbovanja. Danas je čak prilično teško stići na teritoriju Sirije ili Iraka, za razliku od, na primer, nekih afričkih zemalja, u kojima je jak uticaj DAEŠ-a“, navodi Mardasov.
Ekspert ističe da je rizik od vrbovanja znatno smanjen, ali istovremeno upozorava da DAEŠ i dalje ima veliki krug sledbenika i pristalica i da ih je na internetu lako naći, čak i bez posebne pretrage.
„Oni se bave širenjem informacija o DAEŠ-u i njihovom propagandnom literaturom, a takođe video-snimcima. Osim toga, propaganda DAEŠ-a u poslednjih nekoliko meseci je usmerena na različite ekstremističke ćelije, koje nemaju direktnu vezu sa DAEŠ-om. Poslednji materijali, koje štampa IGIL i koji se šire, uključujući i one na ruskom jeziku, sadrže mnogo informacija namenjenih ekstremističkim ćelijama i teroristima pojedincima, kako ’pravilno’ minibus sa ljudima poslati u propast, kako pravilno seći u ubijati ’nevernike‘, kako napraviti eksploziv u sopstvenoj kuhinji. U propagandnim materijalima, zajedno za šiitima, spominje se i ’komunistička Rusija‘, koju ubrajaju u svoje neprijatelje. Tačan broj građana, koji su zavrbovani i koji su ušli u redove DAEŠ-a se ne otkriva, ali znam da ih ima poprilično“, zaključio je Mardasov.
