Sankcije koje je zatražio Zapad imale su za cilj da ograniče istraživanja Rusije u oblasti novih tehnologija za eksploataciju nafte i prirodnog gasa. One su, pre svega, usmerene protiv naftnih iskopavanja u dubinama Crnog mora, protiv operacija na arktiku, kao i protiv korišćenja novih tehnologija u Sibiru.
Prema mišljenju američkog lista, organičavajuće mere se ne primenjuju uvek po istom principu, što izaziva neočekivane posledice. Veliku štetu od sankcija pretrpela je, kako podseća list, američka kompanija „Ekson mobil“.
U aprilu je Trampova administracija odbila molbu kompanije da iz sankcionog programa izuzme niz zajedničkih projekata s „Rosnjeftom“ povezanih s istraživanjem naftnih izvorišta u Crnom moru.
„Ekson mobil“ izgubio je jedno od poslednjih potencijalno isplativih naftnih izvorišta i nije uspeo da sačuva prednost nad konkurentima koju je stekao 2011. godine zaključivanjem sporazuma s Rusijom o zajedničkom osvajanju naftnih zaliha u Crnom moru.
Istovremeno, Evropska unija svojim naftnim kompanijama daje mnogo veću slobodu u poslovanju s Rusijom, bez obzira na sankcije, navode autori teksta.
Britanskoj kompaniji VR dozvoljeno je da zadrži gotovo 20 odsto akcija „Rosnjefta“, što joj je omogućilo da u 2016. poveća profit za 590 miliona dolara.
Italijanska kompanija „Eni“ u partnerstvu s „Rosnjeftom“ priprema se za kopanje naftne bušotine u Crnom moru krajem 2017. godine, kao i istraživanje arktičkih voda Barencovog mora, podseća list.
Nedoslednost Zapada, kada je o sankcijama reč, dovela je u pitanje njihovu efikasnost. „Kada se sankcije ne primenjuju na jedinstven način, javljaju se neočekivane posledice“, zaključuje „Volstrit džurnal“, citirajući bivšeg potpredsednika državne Eksportno-importne banke SAD Bila Arnolda.
Bivši ministar energetike Rusije Igor Jusufov izjavio je da su sankcije primorale ruske proizvođače da koriste kinesku opremu koja je jeftinija od zapadne, ali je bolje prilagođena „ekstremnim uslovima u Rusiji“.
