Na temu Olbrajtrove i Ahtisarija, koji se pominju kao mogući savetnici kosovske strane u dijalogu u Briselu, Vučić je rekao:
„Svakako da će oni biti od pomoći albanskoj strani, jer ti ljudi imaju ugled u jednom delu svetske javnosti, kod nas, nažalost imaju negativan rejting, ali imaćemo i mi ljude koji će našu stranu da pomognu i to će biti imena koja nisu manje značajna od tih koje mogu da dovedu Albanci“, zaključio je.
Angažman Olbrajtove i Ahtisarija, kaže, neće promeniti format razgovora, jer se o tome odlučuje konsenzusom.
Upitan da komentariše jučerašnju izjavu Milovana Drecuna o tome da Hašim Tači „ispod žita pokušava da progura ideju o razmeni teritorija“, Vučić je rekao da Drecun to može da govori, ali da on kao premijer i izabrani predsednik to ne može čak ni da komentariše.
Premijera najviše brine, kad je reč o regionu, situacija u BiH, za odnose s Albancima kaže da su teški, s Hrvatskom smatra da treba mnogo otvorenije da razgovaramo. Tako je najkraće odgovorio na pitanje „Prve TV“ šta vidi kao najveću opasnost za Srbiju u regionu.
„Najveća opasnost je BiH, zbog odnosa u toj državi, i ne mislim time ništa loše, naprotiv govorim o njihovom značaju. Naši odnosi sa Albancima su mnogo teški i moramo i jedni i drugi da pravimo bolji ambijent“, rekao je Vučić.
S Hrvatima treba otvorenije da razgovaramo, poručio je“, a zatim to pojasnio na primeru nestalih osoba, gde, kako kaže, moraju u Hrvatskoj da budu otvoreniji i da priznaju da je ipak mnogo više nestalih Srba nego Hrvata.
„Treba da budu iskreni prema svojoj javnosti i da to kažu“, naveo je premijer i dodao: „Mi bismo sve na svetu dali da Srbi u Hrvatskoj imaju položaja kakav imaju Hrvati u našoj zemlji“.
Osim toga, naveo je, brinu ga tenzije iz BiH, „Agrokor i, naravno, ideja o „Velikoj Albaniji“.
Brisel bez komentara o učešću Olbrajtove i Ahtisarije u dijalogu
Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič kaže da je „u toku“ posao u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
U Evropskoj komisiji nemaju komentar na najavu učešća Martija Ahtisarija i Madlen Olbrajt kao potencijalnih savetnika Prištine u dijalogu koji se pod pokroviteljstvom EU vodi sa Beogradom.
„Posao u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kome posreduje EU jeste u toku. Obe strane su potvrdile svoju čvrstu opredeljenost da nastave razgovore i primene sve još nenamirene sporazuma“, poručila je Kocijančičeva, odgovarajući na pitanje da li zvanični Brisel ima informaciju o potencijalno novim kosovskim savetnicima u okviru dijaloga i njihovoj nameri da se SAD više uključe u razgovore koji se pod pokroviteljstvom EU vode u Briselu.
Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu napominju da je EU obema stranama u dijalogu ostavljala mogućnost da same biraju sastav svojih delegacija u okviru procesa o normalizaciji odnosa.
Izbor potencijalnih savetnika ili lobista u okviru ovog procesa takođe je odluka koju Beograd ili Priština donose samostalno. EU je do sada uvek naglašavala konstruktivnu saradnju SAD u procesu normalizacije odnosa i dijaloga Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU.
Sputnjik je prošle nedelje preneo informaciju da će Marti Ahtisari biti deo pregovaračkog tima za saradnju Beograda i Prištine, a da će se kao savetnici pojaviti Medlin Olbrajt i ljudi bliski NATO-u.
Cilj je, kako navode prištinski izvori, a prenosi Sputnjik, da se ubrzaju pregovori Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU i da se u njih uključi i Amerika.
