Prošle godine, kaže za Sputnjik Sergej Gluščenko, koordinator Besmrtnog puka za Srbiju, u Beogradu se oko 1.200 ljudi odazvalo na tu akciju.
„Iako je bio radni dan, došlo je veoma mnogo ljudi, ne samo iz Beograda, nego i iz drugih gradova Srbije i regiona, a bilo je i naših sunarodnika Rusa“, kaže Gluščenko i dodaje da se nada da će i ove godine manifestacija biti isto tako široka i da će učesnika biti bar dvostruko više.
Pokret Besmrtni puk osnovan je 2011. u Tomsku, a šetnje potomaka onih koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu koji nose portrete svojih predaka iz godine u godinu okupljaju sve veći broj ljudi: 2015. godine širom Rusije u akciji je učestvovalo oko 12 miliona ljudi, a prošle godine je taj broj dostigao 16 miliona, od čega je najduža kolona bila u Moskvi, sa 700.000 ljudi. U šetnji je učestvovao i predsednik Rusije Vladimir Putin, čiji je otac učestvovao u ratu.
Kako to izgleda u Beogradu i ko su ljudi koji su prošle godine šetali u srpskom Besmrtnom puku? Gluščenko ističe da su to ljudi kojima su, baš kao i onima koji su šetali ulicama Moskve ili prestonicama još šezdesetak drugih država, u ratu učestvovali ili su poginuli deda, baka, otac, majka, ujak…
„Istorija Srbije je tesno povezana sa ruskom istorijom, posebno istorija borbi u poslednjim ratovima. Mnogi Srbi sebe čak smatraju delom ruskog sveta, dolazim u Srbiju i srećem te ljude“, priča naš sagovornik.
Pitamo ga da li ga je priča nekog od njih posebno dirnula. Ima jedna, kaže.
„Imam dobrog prijatelja, Slobodana iz Beograda. Ima veliku porodicu, a u vreme Drugog svetskog rata njegov otac je bio sveštenik i nažalost streljali su ga komunisti. Pitao me je može li i on da dođe sa slikom svog pretka. Naravno, odgovorio sam. Mi očekujemo sve. Istorija je tada bila takva i mi je ne možemo promeniti“, navodi Gluščenko.
On ističe da to pokazuje da manifestacija nema nikakvu ideološku pozadinu i poziva sve da joj se priključe, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost.
Gluščenko dodaje da mu je organizacione poslove olakšala činjenica da su se, kada je došao u Beograd, pripremom manifestacije već bavila dva udruženja, Fond jedinstva pravoslavnih naroda i Koordinacioni savet sunarodnika.
Ove godine Besmrtni puk Srbija ima znatno više partnera, među kojima je Grad Beograd, koji, kako kaže Gluščenko, daje ozbiljnu podršku.
Na spisku organizatora su i Fond svetog Aleksandra Nevskog, Savez kozaka Balkana, dok su medijski partneri Ruski ekspres, Sputnjik, sajt Senica.ru, list Politika, agencija Tanjug, tv kanali RTS, RT Vojvodina. Besmrtni puk ima i grupu na Fejsbuku koja već broji 1.800 članova i stalno raste.
Prema rečima Gluščenka, još jedna novina u odnosu na prošlu godinu je što će amblem Besmrtnog puka u Srbiji dobiti srpske atribute.
„Odlučili smo da napravimo neki svoj logotip, da se malo razlikujemo i da nas prepoznaju kao Besmrtnik puk iz Srbije“, kaže, opisujući simbol na kojem će se naći crveni štit sa krstom i ocilima u sredini, kao osnovni fragment srpskog grba koji se nalazi i na vojničkim odlikovanjima poput Karađorđeve zvezde.
Naš sagovornik ističe da je akcija logistički pokrivena, da je obezbeđen prevoz autobusima, a da se maršruta praktično u 90 odsto poklapa sa prošlogodišnjom, jedino što će ovog puta posle Skupštine i Doma sindikata skrenuti ka spomeniku Nikolaju Drugom gde će šetnja biti i završena.
Nakon toga planiran je koncert srpskih i ruskih umetnika koji će trajati oko sat vremena.
Gluščenko napominje da svi koji ne mogu sami da odštampaju fotografiju svog pretka i da naprave transparent mogu da se obrate organizatorima koji će to uraditi umesto njih.
Inače, ove godine Besmrtni puk u Rusiji imaće neke novine. Nad Habarovskom će 9. maja proleteti „Besmrtna eskadrila“, a snima se i film Besmrtni koridor koji se može podržati putem SMS-a. Naravno, postoje i grupe podrške Besmrtnom puku na socijalnim mrežama i sajt na internetu. Na njemu svako može da ispriča ličnu priču o nekom članu svoje porodice koji je učestvovao u ratu ili da se poveže sa istomišljenicima širom sveta koji podržavaju tu akciju.
Tako se Besmrtni puk proširio i na internet zajednicu, zaključuje Gluščenko.
