Ovaj zakon treba da potpiše Donald Tramp, a analitičari smatraju da se američki predsednik neće protiviti sprovođenju takve politike, već da će se radije odreći svojih predizbornih obećanja o „glađenju“ odnosa sa Moskvom nego što će sebi dozvoliti da se u ovoj situaciji suprotstavi Kongresu.
Osim toga, dodaju stručnjaci, konfrontacija sa Rusijom sada ide naruku Trampu, to je neka jedinstvena „pretnja“, koja mu omogućava da ostane u savezu sa antiruskim jastrebovima, koji u stvari diktiraju i kroje politiku kongresa.
„Formiranje ovakvog komiteta bi značilo da SAD i Rusija ulaze u novu fazu Hladnog rata i novog konflikta. Tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih se činilo da su Moskva i Vašington prevazišli ideološki konflikt i da su ostali konkurenti samo u oblasti ekonomije. Ali sada vidimo da to nije tako, jer kada se radi o Rusiji za Vašington su političke i ideološke protivrečnosti važnije od ekonomskih interesa. Formiranje komiteta bi značilo da se SAD ne snalaze sa unutrašnjim problemima. Uvek kada američki političari, pogotovo demokrate, pričaju o ’uticaju Rusije‘, imam utisak da oni na taj način priznaju da je Rusija u SAD uticajnija od njih“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Leonid Krutakov.
„Zašto Sjedinjene Države forsiraju ’rusku temu‘? Odgovor je sledeći — Amerika je postala žrtva ideje o globalizaciji tržišta, ideje koju sama propagira širom sveta. Sada Vašington nema dobru agendu da ponudi svojim saveznicima, i kao ujedinjavajući faktor se nudi ’spoljna‘, odnosno ’ruska pretnja‘. Mislim da Tramp neće sprečavati formiranje ovog komiteta, ali on bi trebalo da ima u vidu da će od ove odluke zavisiti ko će napraviti još jedan korak ka pobedi: pristalice strategije prethodnog američkog rukovodstva ili oni koji se zalažu za normalizaciju odnosa sa Moskvom“, zaključuje Krutakov.
Iz dokumenta se zaključuje da će se novoformirani komitet boriti protiv ruskog „tajnog emitovanja, manipulacije medija, dezinformisanja, finansiranja agenata uticaja“, a među pretnjama se spominju i „kontraobaveštajni rad, ubistva i teroristički akti“.
Donošenje ovog zakona je zapravo posledica američke histerije koja traje već mesecima, a povezana je sa navodnim ruskim mešanjem u američke izbore.
Američka vlada nijednom nije iznela nikakve dokaze o učešću Rusije u hakerske napade, čiji je cilj bio, kako tvrde američke demokrate, da se utiče na ishod predsedničkih izbora. Tramp je nazvao „smešnim“ izjave o umešanosti Kremlja u američke izbore i odbacio je tvrdnje da je tokom izborne kampanje imao podršku Moskve. Hilari Klinton je za svoj poraz na izborima optužila direktora FBI, „ruski Vikiliks“ i lično Vladimira Putina.
Šef FBI Džejms Komi u Rusiji vidi „najveću pretnju američkoj demokratiji“. On je, govoreći u Senatu, rekao da se Moskva „umešala i nastavlja da se meša“ u politički život SAD, ali za takve teške reči, po običaju, nije izneo nikakve dokaze.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je rekao da Moskva žali što se u SAD nastavlja rusofobična kampanja koja je pokrenuta još u vreme Baraka Obame.
„Čujemo mnogobrojne optužbe Rusije za sve smrtne grehe, koji su na ivici histerije. Vidimo kako Kongres formira neke međuministarske strukture koje će se baviti istragom ruske pretnje. Do sada nismo videli niti čuli ijednu činjenicu koja barem nekako potvrđuje ono za šta nas optužuju“, istakao je Lavrov.
Prema tekstu dokumenta, u specijalni komitet za borbu protiv „prikrivenog uticaja Rusije“, treba da uđu predstavnici kancelarije direktora Nacionalne obaveštajne službe, Stejt departmenta, Ministarstva odbrane, Ministarstva finansija, kancelarije Generalnog tužioca, Ministarstva energetike i Federalnog biroa za istrage.
Ova kancelarija će morati svakodnevno da podnosi izveštaje Kongresu o svom radu i raportira o navodnim pokušajima Rusije da utiče na SAD.
Osim toga, zakon obavezuje državnog sekretara SAD da zajedno sa direktorima FBI i glavne Nacionalne obaveštajne službe „uvede obavezni režim preliminarnog obaveštavanja“, koji će se odnositi na sva putovanja ruskih diplomata i osoblja konzulata u SAD.
U ovom trenutku, ruske diplomate nižeg i srednjeg ranga moraju da obaveštavaju američke vlasti ako izlaze izvan zone od 25 milja od centra grada, gde se nalazi sedište diplomatske misije.
Osim toga, šef američke spoljnopolitičke kancelarije i obaveštajne službe razvijaju „pismeni mehanizam razmene informacija o svim kretanjima ruskih diplomata i njihove „poslušnosti“ u okviru novog sistema kontrole.
Podsećanja radi, krajem decembra 2016. godine administracija američkog predsednika Baraka Obame uvela je sankcije protiv devet ruskih institucija, kompanija i pojedinaca za „mešanje u izbore“ i „pritisak na američke diplomate“ koji rade u Rusiji. Istovremeno, američki Kongres objavio je da namerava da sprovede sopstvenu istragu o ovom pitanju.