U nestabilnim zonama država je slaba, a gde je tako, njeno mesto zauzimaju kriminalne strukture i specijalne službe, pa su to zone igara skoro nekontrolisanih zatvorenih struktura, objašnjava Fursov koji je u Srbiji boravio na poziv Instituta za evropske studije gde je održao seminar o kriptoistoriji.
Ako je objašnjenje za kriptoistoriju da savremeni problemi vuku koren iz dubine vekova, a drevnost neočekivano pušta izdanke u naše doba, da li to znači da ima istine u pričama o uticaju grupa poput Opus dei, Bilderberga i Trilaterale?
— Naravno da je to istina. I ta istina je veoma jednostavna. Stvar je u tome da kapitalizam kao sistem ne može da postoji bez tih zatvorenih grupa o kojima govorimo. Buržoazija, posebno finansijska, ima interese u drugim državama i može da ih realizuje samo kršeći zakone i svoje i drugih država, ali to je kažnjivo. Zato su kapitalu od samog početka bile potrebne strukture koje stoje iznad države, zatvorene su, a poželjno i tajne i deluju sistematski. Bez onoga što se zove zakulisno, kapitalizam ne može da funkcioniše. Kominterna, organizacija koja je zvanično postojala, tajno je pripremala revolucije, finansirala ustanke, tj. bavila se zaverama. Kominterna se proučava u okviru istorije međunarodnih odnosa. A finansijska internacionala, koja radi, isto ne spada u međunarodne odnose nego se proglašava konspirologijom. Uvek se setim šta je rekao Trocki kada se 1917. vratio iz Amerike u Rusiju: da glavni revolucionari sede na Volstritu.
Da li kriptoistorija ima naučnu pozadinu i iz kakvih izvora prikupljate podatke?
— Radim isključivo sa otvorenim izvorima, ali treba umeti da pažljivo čitaš i da postavljaš prava pitanja. Česterton ima priču u kojoj glavnog junaka, detektiva oca Brauna pitaju gde pametan čovek krije kamenčić. A pater Braun odgovara: Među kamenčićima na morskoj obali. A gde pametan čovek krije list? Među suvim lišćem u šumi. A gde pametan čovek krije prave briljante? Među lažnim briljantima. Mnoge tajne leže na površini, ali ljudi ih ili ne vide ili ne žele da ih vide. Početkom ′90-ih godina, moj kolega je radio u SAD i delio kabinet sa Kondolizom Rajs, koja je tada bila samo profesor. I ona mu je govorila: Šta to radite tamo u Sovjetskom Savezu i u Rusiji — ako nešto nećete da se objavi, odmah zabranjujete. Mi radimo drukčije. Recimo, saznamo da neki novinar namerava da objavi nešto nezgodno o nekoj važnoj ličnosti. Prvo ga molimo da to ne uradi i pokušavamo da ga potplatimo, ali ako je on principijelan, radimo na drugi način. Pronalazimo drugog novinara, dajemo mu senzacionalni materijal protiv čoveka o kome piše onaj prethodni novinar. On piše članak, ali treba brzo da ga napiše, objavljuje ga, diže se prašina u žutoj štampi. Ali mi mu dajemo 10 odsto istine i 90 odsto laži. Zatim ga razbijemo u paramparčad, i kad izađe knjiga onog prvog čoveka, svi kažu: ma to je besmislica, već je bila slična knjiga, to je žuta štampa.
Šta se dobije kad se ukrsti konspirologija i tradicionalno nestabilni region kakav je Balkan? Kome bi išao u korist mogući novi sukob na Balkanu, budući da je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije upravo upozorilo da raste konfliktnost na Balkanu?
— Da bi se odgovorilo na to pitanje, moramo se malo vratiti u devedesete godine. Kada se raspao SSSR, kolektivni Zapad došao je na ideju o tome da se formira novi svetski poredak. I taj termin se pojavio 1992. godine. Ali ispostavilo se da čak i takva država kao što je Amerika ima malo onih koji su tome dorasli. A bilo je potrebno rešavati probleme svetske kontrole. Tada je koncepciju novog svetskog poretka zamenila šema kontrolisanog haosa. To je ono što je pokušavao da uradi Obama. Premda, kada govorimo o Obami, treba imati na umu da Obama, Buš Mlađi, Merkelova, Oland, oni su samo visoki službenici, marionete. Oni nisu akteri, nego figure koje se pomeraju.
Suština koncepcije kontrolisanog haosa je u tome da se haotizuje najveći deo zemljine kugle da bi mirno mesto za ulaganje kapitala ostale SAD, da EU kao konkurencija SAD utone u haos, da probleme imaju Rusija, Kina. Ali problem je u tome što kontrolisani haos vrlo brzo postaje nekontrolisan, i oni psi koje su huškali na nekoga ponekad pobesne i ujedaju gazdu. Na primer, Bin Laden. Ono što sad vidimo — Libija, Irak, Avganistan — kontrolisani haos je postao nekontrolisan, a Amerikanci tu ništa ne mogu. Situacija u kojoj se nalazi Amerika podseća me na situaciju starog Rima u eposi Hadrijana i Trajana, kada su Rimljani shvatili da ne mogu da zadrže imperiju i kad su počeli da evakuišu svoje legione iz Engleske, da odlaze iz Mesopotamije. Jedan od glavnih problema SAD je kako da odu iz veoma mnogo zona a da tu ne dođu njihovi konkurenti. Šta da radim u takvom slučaju? Treba da stvorim takve probleme Evropljanima da ne razmišljaju o toj zoni. Kako? Napraviću im migracionu krizu. To je vojna operacija novog tipa. I oni će se ispetljavati iz te migracione krize jako dugo. Osim toga, u samoj Evropi napraviću takvu nekontrolisanu zonu koja će im isisavati energiju. To je zona Balkana. Sam bog ju je poslao, tu je stalno turbulentno. Bizmark je svojevremeno rekao: U Evropi će obavezno izbiti novi rat, i izbiće zbog neke gluposti na Balkanu. Trebalo je samo da doda da će tu glupost obavezno neko dobro pripremiti.
Kako mi ovde na Balkanu da najbolje izbegnemo novi ciklus konflikta?
— Prvo, da se štiti sopstveni identitet, etnički, jezički, verski. Nije slučajno što Zapad u celom svetu, bar evropskom, ruši identitete. Obama je 2012. u Londonu rekao da će 21. vek biti vek pojave novih nacija. tj. veštački će se stvarati identiteti i borba za očuvanje identiteta je neophodan uslov, metafizički zid. Osim toga, mora se jačati odbrambena moć. I mora susedima da se objasni da i oni mogu da postanu žrtva tog haosa. Danas su u Evropi nastale podele. Uspostavljen je savez između tzv. desnih i tzv. levih na osnovu borbe za evropski identitet koji Evropska unija uništava. EU je realni neprijatelj Evrope, i borba za identitet Evropljana je neosporno borba za opstanak u istoriji.
Koji je interes Rusije da pomogne balkanskim zemljama da spreče konflikte?
— Prvo, to je kratkoročna geopolitika, jer Balkan nije daleko od Rusije. Drugo, to je osećanje zajedničke istorijske sudbine, posebno sa Srbima. I najzad, treće — zone haosa se nikad ne prekidaju, to je kumulativni proces. Ako haos počne na Balkanu, on će se vrlo brzo spojiti sa zonom Ukrajine i dalje će nastaviti da se širi, i taj deo sveta će se naći u stanju haosa. Zato Rusija ovde rešava i svoje probleme, i probleme Evrope, i probleme Balkana.
Rekli ste da je EU neprijatelj Evrope. Takođe ste pisali da je u toku rat u EU između dve grupacije zapadne elite, koje ste vi nazvali „dva prestola“. Koji su to „prestoli“ i koji su njihovi interesi?
— Kad govorimo o „prestolima“, to je svakako metafora. Ovde se mora uzeti u obzir da je struktura svetskog vladajućeg sloja dosta složena. Tačnije, treba govoriti o finansijsko-aristokratskim grupama, jer Rotšilde ni u kom slučaju ne možemo odvojiti od Vindzora, od kraljevske kuće Holandije, Belgije, tesno vezanih za njih Norveške i Švedske, vojvodstava Luksemburga i Lihtenštajna. To je stara evropska aristokratija, jedan deo evropske aristokratije povezane sa finansijskim kapitalom. Drugi deo je Vatikan, Habzburzi i porodica Grimaldi iz Monaka. Ne može se reći da su one potpuno suprotstavljane sile, pre se može govoriti o delimičnom podudaranju. Osim toga, postoji i američki segment. Rotšildi i Rokfeleri koji su inače suprotstavljeni čitav 20. vek, ali su prisutni i u jednim i u drugim strukturama, samo u raznim proporcijama. Vrh čini nekih 30 finansijskih, aristokratskih, monarhističkih porodica koje realno raspolažu veoma ozbiljnim aktivama. Ne može se reći da one realno upravljaju istorijskim procesom, već da sprovode svoje projekte, a oni im nekad polaze za rukom, a nekad ne. Ali među tih 30 porodica sklopljeno je nešto što je Kipling nazvao „vodenim primirjem“: ne ubijati i ne uništavati do kraja. Ali to pravilo ne važi za one koji su van toga, zato su porodicu Kenedi uništavali kroz tri generacije. Te porodice su se razgranale i kroz obaveštajne službe, univerzitetske strukture.
Znate da Srbija hoće u EU. Pošto ste rekli da je pet odsto onog što vidimo, a ostalo je pod površinom, ko recimo u Evropskoj komisiji odlučuje o Srbiji?
— O Srbiji sigurno odlučuje evrobirokratija u Briselu. Ali postoji jedna nijansa. Stvar je u tome što su posle krize 2008. američke transnacionalne korporacije mogle da se spasu i da spasu dolar samo na jedan način: bilo im je potrebno da pojedu ekonomije jugoistočne Azije i da stvore pacifičku zajednicu. I bilo im je potrebno da pojedu Zapadnu Evropu kao što je devedesetih Zapadna Evropa progutala Istočnu. Za to su potrebne dve stvari, koje naizgled jedna drugu isključuju: da se EU očuva, ali da bude slaba. To neće Rotšildi, Vindzori, tj. tradicionalna evropska aristokratija i finansijeri povezani sa njima, klaster Rotšilda. Nazivam ih uslovno Rotšild, jer su to top-menadžeri nekih 10-15 porodica. Amerikanci su bili zainteresovani da oslabe EU, ali da ona opstane, a onima koji ne žele transatlantsku zajednicu potrebno je da se EU defakto raspadne. I gledajte šta se dešava: Britanija izlazi iz EU i dobija se kombinacija u tri poteza: prvi — migraciona kriza, drugi — „bregzit“, i treći — Tramp dolazi na vlast u Americi. Tri poteza i mat. Tramp kaže „ne“ transatlantskoj zajednici, „ne“ transpacifičkoj zajednici. Možda će se oni vratiti na tu ideju, da sutra neće biti promenjena situacija u Evropi i oni koji su bili protiv, uhvatiće se za glavu i reći: Treba nam EU. Jer mi sada ulazimo u epohu neizvesnosti i u toj situaciji će biti na dobitku onaj ko ume da koristi neizvesnost, kao surfer — da leti na talasima, a da pazi da ne slomi vrat i da ga ne dohvati ajkula.
A kako Rusija može da surfuje? I da li to može ako je SAD u budžetu predvidela sumu od 1,1 milijardu dolara za suprotstavljanje uticaju Rusije?
— Po pravilu, u istoriji dobijaju oni sistemi u kojima postoji jedinstvo elite i osnovne mase stanovništva, ako imaju zajedničke vrednosti i ako ne postoje socijalne nejednakosti. U tom smislu, Rusija je ranjiva zemlja. Jedan od glavnih zadataka Rusije je i usklađivanje spoljne i unutrašnje politike. Ako se to dogodi, problemi će se rešavati.
Da li nam preti treći svetski rat?
— Svetski ratovi su nastali sa kapitalizmom. Prvi svetski rat bio je tridesetogodišnji. Zatim je bio sedmogodišnji rat anglo-francuski i Napoleonovi ratovi. Zapravo, bilo je pet svetskih ratova, i oni su se veoma razlikovali. Uveren sam da će novi svetski rat, a po mom mišljenju on je već u toku, veoma ličiti na tridesetogodišnji rat koji su činila četiri lokalna konflikta u periodu od 30 godina. To su bili ratovi pred ulazak u kapitalizam. Sada mi izlazimo iz kapitalizma, kapitalizam umire. Sada pogledajmo kartu: Sirija, Ukrajina, sad će najverovatnije da se zapali i Centralna Azija. Eto vam lokalni konflikti razdvojeni u vremenu. Osim toga, ulazimo u epohu kada granica između rata i mira postaje istačkana: dogodio se prevrat u Libiji, a 200 kilometara dalje u Italiji ljudi su se sunčali na plaži. Tj. tu se ratuje, a tamo ne, i tih ratnih žarišta u svetu biće sve više. Koristim termin „ratomir“, tj. istovremeno rat i mir. Ali to više neće biti treći svetski rat, rat haotičnog tipa. Ulazimo u period koji ne liči na srednji vek, nego pre na mračne vekove između kraja Rimske imperije i početka srednjeg veka. Kad kažem haos za sledećih sto godina, trudim se da budem optimista, ali to ne znači da u uslovima haosa ne može da se živi. Prosto treba biti spreman na život u uslovima haosa, a u uslovima haosa pobeđuju narodi vojničke konstitucije. Rusi i Srbi su, uzgred, takvi narodi.
A šta će biti posle kapitalizma?
— U kapitalizmu je najvažniji kapital tj. nešto što je materijalno. U savremenoj tehnici odlučujuću ulogu ne igraju materijalni faktori nego informativni, duhovni. Dakle, oni koji na Zapadu planiraju budućnost polaze od toga da se moraju kontrolisati dve stvari: duhovna sfera, informacije, nauka, obrazovanje. I resursi. Kontrolu nad obrazovanjem uspostavljamo rušenjem tradicionalnog sistema obrazovanja. Uništimo obrazovanje, a realna ozbiljna nauka odlazi u zatvorene strukture. Novi naučnici su neka vrsta novih žreca. Osnovnoj masi dajte hleba i igara. Pogledajte kako se menja reklama. Čak i u crtaćima ruše estetiku, a ona je vezana za identitet. Stvaranje novih identiteta lomi nacionalne tradicionalne kulture i stvara društvo u kome su dva odsto novi žreci koji kontrolišu informativne procese i resurse. Ali opasno je što se to kao bumerang može vratiti tvojoj deci jer će i oni biti idioti. Pogledajte današnju generaciju zapadnih političara: Oland, Merkelova, Kameron, Makron, Obama, Klintonova — pedesetih godina nije se moglo ni zamisliti da takvi budu na vlasti. Ipak, paradoksalno, propadanje baš zapadne elite je dobro jer se budale mogu pobediti.
