Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel, susret šefova diplomatija SAD i Rusije Reksa Tilersona i Sergeja Lavrova na Aljasci, dolazak turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Soči, ali i najava dolaska italijanskog premijera Paola Đentilonija govori o tome da se Rusija vratila u svetsku politiku u pravom svetlu, a to se u najvećoj meri ogleda na Bliskom istoku, tvrdi Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije.
On smatra da sankcije nisu bile glavna tema svih ovih razgovora, već da se više govorilo o konfrontaciji koja postoji između Evrope i Rusije, koja vuče korene i pre ukrajinske krize. „Setimo se, neposredno pred Ukrajinu dogodila se kriza između Rusije i Holandije. Sve je počelo, objašnjava on, nakon što je „na volšeban način“ pretučen ruski diplomata u Holandiji, zatim se slična stvar dogodila holandskom diplomati u Moskvi. Dakle, ta atmosfera na Zapadu je stvarana dugo vremena, ističe on.
Kada je reč o Merkelovoj, Gajić navodi da je ona u Rusiju došla da realizuje isključivo nemačke strateške interese, uprkos politici sankcija i žestokoj retorici koju sprovodi. To je, kako je naveo, pre svega izgradnja gasovoda „Severni tok 2“, ali i rešavanje pitanja Ukrajine, pogotovu ako se uzmu u obzir predstojeći izbori u Nemačkoj.
On takođe tvrdi da Merkelova u Rusiju nije došla da morališe Putinu, već da reši važna pitanja za samu Nemačku, samim tim razgovori su bili daleko konkretniji nego što se to činilo javnosti.
Govoreći o značaju njene posete za Rusiju, Branko Vlahović, dugogodišnji dopisnik „Večernjih novosti“ iz Moskve, smatra da je ona bila bitnija kada je reč o ukrajinskoj krizi nego zbog Sirije. Upravo je sa Merkelovom, kako navodi, važno razgovarati kako bi izvršila pritisak na Kijev da bude kooperativniji, s obzirom da sva aktuelna retorika predstavlja nonsens — Moskvu optužuju da koči implementaciju Minskog sporazuma, a da Rusija nije ni direktni učesnik u konfliktu.
Sa druge strane, pitanje sankcija jeste bila tema, doduše prilikom susreta Putina i Erdogana, a dva lidera su se dogovorila da sve ograničavajuće mere budu ukinute, sa isključenjem uvoza turskog paradajza u Rusiju, ali i ukidanja viza turskim građanima.
Vlahović kaže i da je to logično, budući da je Rusija za ovo vreme napravila mnogo sopstvenih plantaža paradajza, te da ne treba očekivati da će ruske vlasti po kratkom postupku dovesti svoje proizvođače u nepovoljni položaj.
Govoreći o samom odnosu između Rusije i Turske, Gajić smatra da je on nakon krize prouzrokovane obaranjem ruskog bombardera krajem 2015. godine postao daleko pošteniji, a veruje i da je lični odnos samih lidera tih zemalja veoma dobar. Jedino se ne treba iznenaditi, upozorava on, ukoliko se opet ne dogodi neka nova provokacija. Jednom, dodaje on, dogodilo se obaranje aviona, drugi put ubistvo ambasadora…
