Ona je podsetila da je „energetska blokada Krima, koju su uz prećutnu saglasnost ukrajinske vlade organizovale ekstremističke organizacije „Desni sektor“ i takozvani „Medžlis krimsko-tatarskog naroda“ direktnim terorističkim činom — detoniranjem stubova dalekovoda, ruska strana kvalifikuje kao namerni terorizam.
„Želim da kažem onima koji ne znaju da osnovni međunarodni pravni dokumenti, na kojima stoje potpisi evropskih država, konkretno država EU, navode da se namerno oštećenje civilne infrastrukture smatra terorističkim činom“, istakla je Zaharova. „Naravno, nismo videli međunarodnu reakciju ni minimalne osude“, dodala je ona.
Odluku suda UN po tužbi Ukrajine proučavaju nadležni ruski organi
Odluke Međunarodnog suda UN po tužbi Ukrajine trenutno proučavaju nadležni organi i institucije, rekla je Zaharova.
„Dana 19. aprila Međunarodni sud pravde presudio je po zahtevu za uvođenje privremenih mera u vezi sa tužbom Ukrajine protiv Rusije o primeni međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma i Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije“, podsetila je ona. „Što se tiče Međunarodne konvencije o borbi protiv finansiranja terorizma, u ovoj fazi sud je utvrdio netačnim optužbe Ukrajine da Rusija nije ispunila svoje obaveze po tom sporazumu“.
Govoreći o odluci suda o rasnoj diskriminaciji, Zaharova je istakla da je Međunarodni sud „zauzeo principijelan stav i nije podržao brojne izjave ukrajinske strane o navodnoj agresiji i okupaciji Krima kao one koji se ne odnose na postupak i nije podržao nijednu privremenu meru — teza ukrajinske tužbe tvrde da Rusija sprovodi politiku brisanja kulturnog identiteta ukrajinske i krimsko-tatarske zajednice“.
„Konkretno, u tekstu odluke suda nema ni reči o represiji i progonu krimskih Tatara i Ukrajinaca koji žive na Krimu od strane Rusije, kao i o zahtevu da se ukine zabrana medžlisa krimsko-tatarskog naroda“, dodala je ona.
O predlogu za istragu hemijskog incidenta u Siriji
Moskva je zabrinuta zbog odsustva reakcije Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) o ruskom predlogu da se istraži incident navodne upotrebe hemijskih sredstava u sirijskom gradu Han Šejhunu, izjavila je Zaharova.
„Veoma smo zabrinuti zbog nedostatka adekvatne reakcije OZHO o predlogu Rusije da se u Siriju pošalje misija sastavljena od stručnjaka ove organizacije“, rekla je ona.
„Činjenica da zapadni partneri na svaki mogući način blokiraju slanje takve misije uverava nas da njima ne treba istina“, dodala je ona.
Zaharova smatra da nalazi o upotrebi hemijskog oružja „bez odlaska na verovatno mesto hemijskog napada, više liče na analizu koju su smislili ekstremisti iz sirijske opozicije“.
„Krivce treba tražiti među onima koji su zainteresovani za eskalaciju situacije, u koje ne spada sirijska vlada“, istakla je ona.
