Velika je potražnja za peskom širom sveta. U nekim delovima planete ljudi čine velike napore kako bi stigli do zlatnih zrna.
U Indiji mafija zastrašuje lokalno stanovništvo kako bi izvlačila i odvozila ovaj materijal, dok su u Maroku i na Karibima česte krađe sa plaža.
Pesak je materijal koji se najviše eksploatiše, a prema programu Ujedinjenih nacija, pesak i šljunak obuhvataju 85 odsto svih eksploatisanih materijala na globalnom nivou.
Kako piše „Ekonomist“, mnogi gradovi su izgrađeni zahvaljujući pesku, a neki i na njemu. Većina ovog materijala se koristi u građevinskoj industriji za pravljenje betona i asfalta. Zato ne čudi što je Azija najveći potrošač peska na svetu. Kina obuhvata polovinu svetske potražnje za peskom, što odražava brzinu izgradnje zemlje. Vlada procenjuje da je između 2011. i 2014. izgrađeno 32,2 miliona kuća i 4,5 miliona kilometara puta.
Pesak takođe ima industrijsku namenu — služi za izradu stakla, elektronike, pomaže pri ekstrakciji ulja.
Pesak iz pustinja neupotrebljiv
Velike količine peska obično se bacaju u more kako bi se formiralo kopno. Singapur je, na primer, od šezdesetih godina prošlog veka proširio površinu zemlje za više od 20 odsto upravo na ovaj način.
Maldivi i Karibi koriste pesak kako bi izdigli svoja ostrva usled porasta nivoa mora.
UN predviđaju da će do 2030. godine u svetu postojati više od 40 „megagradova“ koji će biti dom za više od 10 miliona stanovnika, što znači da će biti potrebna izgradnja više stanova i infrastrukture. I nivo mora nastaviće rast, tako da će pesak biti još traženiji.
S obzirom na to da se čini kao da je pesak sveprisutan u prirodi, a posebno u pustinjama, postavlja se pitanje kako je moguće da postoji njegov nedostatak.
Pustinjski pesak previše je „gladak“, pa se uglavnom ne može koristiti za komercijalne svrhe. Osim toga, blizina izvora peska gradilištima veoma je važna, jer iako je pesak relativno jeftin, njegov transport na velikim udaljenostima nije ekonomičan. Naravno, osim ako nemate prilično dubok džep, a primer takvih zemalja su Singapur i Katar, veliki svetski uvoznici peska. Za gradnju tornja Burdž Kalifa u Dubaiju uvezen je pesak čak iz Australije.
Većina zemalja ima pravila o tome gde i koliko peska može da bude minirano.
Ipak, nepromišljena potražnja izazvala je unosnu nezakonitu trgovinu u mnogim zemljama u razvoju. Rezultat je brže miniranje postojećih depozita nego što može prirodno da se nadopunjava, a to šteti okolini. Proređivanje obala negativno utiče na plaže.
Srećom, postoje zamene za pesak: asfalt i beton mogu da se recikliraju, kuće mogu da se grade od slame i drveta, a blato može da se koristi za krčenje.
U bogatim zemljama, vlade zagovaraju korišćenje drugih materijala koji mogu da zamene pesak.
U Velikoj Britaniji reciklirana je gotovo trećina svih stambenih materijala koji se koriste od 2014. godine. Singapur planira da se osloni na holandsku stručnost i sistem koji manje zavisi od peska.
Izvor: Kliks
