Tokom prošlogodišnjeg neuobičajeno toplog proleća, veliki jukonski glečer Kaskavulsk počeo je veoma brzo da se topi. To je uzrokovalo da voda, koja već stotinama godina teče na sever koritom reke Slims prema reci Jukon i Beringovom moru, izdubi novi kanjon i zaokrene ka reci Alsek, i dalje prema novom ušću u Tihom okeanu udaljenom hiljadama kilometara.
Od Slimsa su ostali samo potočić i velike gomile prašine. U veoma kratkom roku od samo nekoliko dana, reka Alsek, koja je ranije bila slične veličine kao Slims, postala je 60 do 70 puta veća.
Prema studiji objavljenoj u časopisu „Geonauka“ glavni krivac su klimatske promene koje su posledica ljudskih aktivnosti, odnosno izgaranja fosilnih goriva.
„Otišli smo u područje u nameri da nastavimo sa merenjima reke Slims, međutim, našli smo skoro suvo korito“, rekao je jedan od autora studije, geolog Džejms Best.
„Vrh delte kojim smo krstarili u malom čamcu sada se pretvorio u peščanu oluju. Okolina se dramatično promenila“, dodao je Best.
Promena toka Slimsa razorno je uticala na ekosistem, na populacije riba, na hemijski sastav okolnih jezera, kao i na povećanje broja peščanih oluja. Autori ističu da će sličnih slučajeva skretanja reka nastalih od glečera u bliskoj budućnosti biti sve više. To će se drastično odraziti na poljoprivredu, snabdevanje vodom i proizvodnju struje.
Slično bi se moglo dogoditi u Himalajima, Andima, na Aljasci i u drugim krajevima sveta u kojima se očekuju drastični efekti globalnog zagrevanja.
Pojava skretanja reka na engleskom se stručno naziva „gusarstvo reka“. Događalo se u davnoj geološkoj prošlosti, ali ga nauka nije do sada uživo zabeležila. Nažalost, čini se da ćemo se u godinama koje dolaze morati da se priviknemo da je to novi standard normalnog.
Izvor: RTRS
