U ekskluzivnom intervjuu za "Glas Amerike" Mekejn je rekao da svi znaju da su odnosi Srbije i Rusije stari više vekova i da istovremeno, Srbija učestvuje u vežbama za obuku sa Sjedinjenim državama.
"Predsednik Vučić je jasno stavio do znanja da se Srbija neće pridružiti NATO-u, ali da će sarađivati i da sarađuje, naročito kada je reč o borbi protiv terorizma", rekao je Mekejn i dodao da je to još jedno pitanje gde je Balkan eksplozivan zbog pokušaja radikalnog islama da utiče na mnoge građane.
"Vučić želi dobre odnose sa Sjedinjenim državama i evropskom zajednicom, ali istovremeno razume da postoje dugi odnosi sa Rusijom i mislim da će njegove poteze do određenog stepena da diktira naš i evropski angažman u zemlji", rekao je Mekejn.
On je naveo da SAD ne mogu da bude srećne zbog toga što je Srbija nedavno sklopila sporazum o nabavci oružja iz Rusije i što će dobiti ruske avione, tenkove i drugu opremu, "međutim da je predsednik Vučić ovde, rekao bi da je jedino od njih mogao to da kupi".
"Možda je to tačno ili nije, ali bi to on rekao. Možda nisam u pravu, ali verujem da novoizabranu predsednik Vučić pokušava da pažljivo balansira između Rusije i Evrope", istakao je predsedavajući senatskog Odbora za oružane snage.
Prema njegovim rečima, Vučić zna da su njegovi građani ovih dana više proevropski nego proruski orjentisani, a istovremeno, kako je rekao, Srbija ima viševekovne odnose sa Rusijom.
"Ne mislim da želi previše da se približi Rusiji, zato što smatram da većina njegove populacije više prozapadno i provevropski orijentisana nego proruski", rekao je Mekejn.
On je dodao da je njegov razgovor sa Vučićem bio produktivan.
"Da smo obraćali pažnju na njega, Srbiju, mogli smo da imamo veću saradnju, više zajedničkih obuka, vežbi, veza koje bi bile dragocjene ne samo za zapadne interese, već i za region", naveo je Mekejn.
Na pitanje da li su pojedini u Srbiji su zabrinuti zbog koncentracije vlasti, posle Vučićeve pobede na izborima i da li ga to brine, Mekejn je rekao da postoji trend u istočnoj Evropi — Mađarskoj, donekle u Poljskoj, Bugarskoj — konsolidacije vlasti u rukama pojedinačnih lidera.
"Postoji rizik od toga u Srbiji. Mislim da predsjednik Vučić zbog većina s kojom je pobedio na izborima veruje da ima snažan mandat. Mi moramo da uradimo što god možemo da osiguramo da on kao predsednik jedne demokratije poštuje to kako demokratija u suštini funkcioniše", rekao je Mekejn.
Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, prema njegovom mišljenju, dijalog bi trebalo nastaviti,a ohrabruje ga to što su obe strane barem prijemčive za tu ideju.
Mekejn je istakao da je njegov opšti utisak je da je došlo do ogromnog napretka na Balkanu od konflikta 90-ih, ali da postoje značajne tenzije i nestabilnost koji rastu umesto da se smanjuju.
On je naveo da nije sasvim jasno u kom smeru Srbija ide, naročito u svetlu izbora predsednika Vučića.
Prema njegovim rečima, očigledno postoji tenzija između Hrvatske i Srbije.
"Postoje značajne tenzije, neke decenijama stare, neke nove u regionu koje iziskuju našu pažnju, a mene brine što su nam pažnju odvratile Rusija, Ukrajina, Bliski istok, Kina, tako da nismo obraćali pažnju na region, niti su Evropljani obraćali dovoljno pažnje na Balkan", rekao je Mekejn.
Prema njegovim rečima, veoma je jasno da Rusi pokušavaju da prošire štetan uticaj na Balkanu.
"Pokušaj puča u Crnoj Gori je očigledan primer toga, to je bio pokušaj da se zbaci izabrana vlada jedne zemlje! Zatim pojačani uticaj ili pokušaji pojačanog uticaja na Srbiju su dobar primer. Tu su lažne vesti i hakovanje koje se stalno odvija, Sputnjik, Raša Tudej", rekao je Mekejn.
On je naveo da, takođe, postoje tenzije posebno između Srbije i Kosova, tako da veruje da je to, iskreno rečeno, rezultat izostanka američkog i evropskog liderstva.
"Učestvovali smo u konfliktu tamo, došlo je do velikog gubitka života, a poslednjih godina smo izgleda napustili region, i to je još jedan primer gde je američko liderstvo apsolutno neophodno", rekao je Mekejn.
On je dodao da SAD treba da budu više angažovane na Balkanu, da bi trebalo da potvrde svoju podršku, da uključe Balkan u neke od zajedničkih vojnih operacija, posebno one koje su članice NATO-a.
"Njima takođe treba da iskažemo zahvalnost za pomoć u Avganistanu i širom sveta. Dakle, potrebno je daleko više angažovanja, zagovaranja, posredovanja, na primer u veoma dinamičnoj, eksplozivnoj situaciji u Makedoniji", rekao je Mekejn i dodao da nikome nije u interesu da dođe do raspada Makedonije.
Tanjug
