Za „Energiju Sputnjika“ o ovoj temi govorili su geolozi Branislav Radoičić i Mirko Mikić, naši stručnjaci koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu na naftnim bušotinama širom sveta.
Branislav Radoičić, čovek koji ima desetogodišnje iskustvo u ovom poslu, kategorički tvrdi da nisu istiniti navodi da je metoda hidrauličkog frakturiranja, koja se u Srbiji koristi za eksploataciju sirove nafte, zabranjena u svetu.
„Radio sam u zemljama EU, poslednje četiri godine sam proveo u Danskoj radeći za velike naftne kompanije, imao sam priliku da koristim tu metodu. Posle frakturiranja video sam i učestvovao u njima u rejonu zapadne i južne Afrike. NIS i ’Gasprom‘ angažuju velike ugledne strane servisne naftne kompanije koje to rade u njihovo ime ovde u Srbiji. To su sve američke ili zapadnoevropske kompanije kojima uopšte ne pada na pamet da zbog nekog sitnog posla gube svoj integritet, ugled, da na bilo koji način dovode svoje ime u pitanje“, kaže Radoičić.
I geolog Mirko Mikić tvrdi da je tehnologija za eksploataciju sirove nafte koju NIS koristi ista kao ona koju koriste druge kompanije gotovo svuda u svetu.
„Neznatan broj zemalja ne koristi ovu metodu. Među njima su Francuska, Belgija, Luksemburg, Holandija i Bugarska. Pojedine zemlje su ranije koristile taj metod, trenutno ga ne koriste, ali treba reći da to nije metod koji je zabranjen. Više je reč o finansijskom momentu, taktičkom momentu, nego ekološkom“, ističe Mikić.
Metoda frakturiranja koja se koristi u Vojvodini primenjuje su u takozvanoj razradi bunara i naftonosnih ležišta, napominje Branislav Radoičić. Govoreći o eventualnim štetnim uticajima na životnu sredinu i zagađenju vodotokova usled njene primene, Radoičić objašnjava da Vojvodina vodu za piće uzima sa vodonosnih slojeva koji su na dubini između 70 i 120 metara, dok se naftna ležišta nalaze na hiljadu i po do čak dve hiljade metara dubine.
„Pri samoj izradi naftne bušotine, kad bušite, dok ne dođete do naftnog odležišta, imate takozvani metod zaštite u smislu bušenja za uvodne kolone, za obložne kolone, za kejsinge koji se postavljaju zbog sprečavanja pornih pritisaka, da ne bi došlo do zarušavanja bušotine. Tek posle toga dolazite do bušenja za eksploataciju. Između svih tih slojeva se nalazi sementacija koja štiti spoljnu okolinu od onoga šta vi kasnije hoćete da dovedete na površinu, pa čak i tom metodom frakturiranja“, kaže Radoičić.
Inače, domaći mediji, između ostalog, navode da se zbog pomenute metode bušotina rasprsne i da nafta krene nekontrolisano u svim pravcima. Radoičić kategorički demantuje i ovu tvrdnju.
„Verujte, to su dobro kontrolisani procesi sa vrlo kompleksnim proračunima, apsolutno ništa nije prepušteno slučaju“, zaključuje geolog Branislav Radoičić.
