Ima naznaka, kaže, da SDSM planira da organizuje proteste kako bi možda došlo do sukoba sa onima koji podržavaju VMRO–DPMNE, pri čemu bi pokušali da uključe Albance da bi protesti bili masovniji.
Ćilimanov podseća da je grupa koja je napala Kumanovo u toku sudskog procesa rekla da je njihov plan bio da prate trajektoriju Oslobodilačke narodne armije, grupe iz 2001. koja je napala Makedoniju a koja je je posle toga postala politički faktor.
„To je put koji je dobro utaban za albanske ambiciozne gerilce sa Kosova ili u Makedoniji i nije izvan pameti da bi neki od njih to pokušali“, navodi Ćilimanov.
Međutim, ne veruje da bi američki predsednik Donald Tramp podržao opciju koja podrazumeva sukobe i ističe da to potencijalno avanturistički raspoložene Albance tera da razmisle.
Komentarišući medijske navode da je CIA upozorila na mogućnost izbijanja šireg sukoba na Balkanu čiji bi okidač bila Makedonija, Aleksandar Raković sa Instituta za noviju istoriju Srbije podseća daje upravo CIA stvorila OVK „u bilo kojoj metamorfozi te terorističke sekte“.
„Ako oni kažu da će doći do konflikta, oni mogu stajati iza tih konflikata. Tramp može pokušati da vodi drugačiju politiku, ali CIA neće. On nije uspeo da uspostavi kontrolu nad CIA. Nije uspostavio dobru kontrolu ni nad ambasadorom SAD u Skoplju gde se i dalje mnogo štošta događa po inerciji“, primećuje Raković.
S druge strane, naglašava on, Rusija bi morala mnogo više da se udubi u problem balkanskih identiteta i scenarija koji mogu da se dogode.
„Plašim se da će Rusija kao u Crnoj Gori da se ograniči ratom saopštenjima, što nije dovoljno. Kad imate mašineriju kao što je CIA i MI-6 — a iza ovih događaja u Makedoniji stoji i te kako MI-6 — mora da postoji neki odgovor, a Rusija ga nema u ovom trenutku“, kaže Raković.
Kad je reč o mogućnost da EU uvede sankcije nekim makedonskim zvaničnicima zbog blokade institucija, o čemu je pisao nemački Špigl povodom upornog odbijanja predsednika Đorđa Ivanova da mandat dâ lideru SDSM-a Zoranu Zaevu zbog toga što smatra da dil Zaeva sa albanskim partijama ugrožava suverenitet Makedonije, Ćilimanov kaže da je uvođenje sankcija komplikovan proces.
„Ne verujem da bi to prošlo jer postoje zemlje kakve su Mađarska, Austrija koje su potpuno za konzervativnu opciju u Makedoniji zbog političkih kriza kao i zbog straha od ponovnog otvaranja migrantskih tokova. U ovom trenutku to što radi VMRO je potpuno u skladu sa Ustavom i delovnikom Skupštine“, izričit je Ćilimanov.
Raković dodaje da nije slučajno i što je Stejt department najavio da će sa evropskim partnerima raditi na tome da podstaknu makedonske političare da prekinu opstrukcije državnih institucija. Stav Brisela i Vašingtona će biti jedinstven, a najavio ga je Brajan Hojt Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara zadužen za region. On je, podseća naš sagovornik, pre mesec dana u Zagrebu najavio da očekuje formiranje vlade SDSM-a i Albanaca kako bi bilo promenjeno ime Makedonije i dato novo da bi Grčka podigla veto na ulazak Makedonije u NATO.
„Crna Gora ulazi u NATO kao država gde većina stanovništva nije za ulazak u taj pakt, a Makedonija će biti druga država koja će tako ući. Ali u Makedoniji postoji dvostruki odnos prema ulasku u NATO. Ukoliko se uđe pod novim imenom, onda su stanovnici ’protiv‘ a ukoliko bi se ušlo pod imenom Makedonija onda bi bili verovatno ’za‘“, kaže Raković.
Primećuje da je Makedonija uradila sve da odobrovolji Brisel i Vašington, a sada dolazi u situaciju da se bori za svoj integritet i opstanak.
„Naši makedonski prijatelji su pogrešili kad su priznali Kosovo, kad su glasali u Unesku za albanske separatiste, vreme je da ispravimo greške iz prošlosti“, apeluje on.
Ćilimanov konstatuje da je baš zbog odnosa američke administracije prema Makedoniji pala podrška za članstvo zemlje u NATO, ali dodaje da bi se sa promenom američke politike i to moglo promeniti.
Na pitanje koliko dugo Ivanov može da odoleva pritisku i da zakonski održava ovakvo stanje, Ćilimanov objašnjava da zakonski to može da se radi unedogled jer Ustav ne kaže šta predsednik treba da uradi posle prvog neuspelog pokušaja formiranja vlade.
S druge strane, dodaje, ako skupština ne može da izabere vladu, treba održati nove izbore na kojima bi makedonski građani koji su glasali za socijaldemokrate a nisu znali da će oni posle izbora prihvatiti platformu iz Tirane imati šansu da ponovo glasaju — sada oko tog punog programa. Ocenjuje da bi u tom slučaju podrška socijaldemokratama znatno pala kod etničkih Makedonaca koji su njihovo glavno glasačko telo.
Prema njegovom mišljenju, SDSM i VMRO–DPMNE moraju se dogovoriti o novim izborima a albanske partije moraće da shvate da ovo nigde ne vodi i da se približe VMRO. Verovatno bi, kaže, za ovo bila potrebna i neka odluka iz Brisela i Vašingtona.
Informacija da su Zaev i lider DUI Ali Ahmeti dogovorili da za predsednika parlamenta izaberu Talata Džaferija, za njega nije nova. Smatra da to ne bi ništa promenilo, osim ako ove dve partije ne pokušaju da silom preuzmu skupštinsku stolicu a vladu naprave negde u parku ili nekom hotelu, u kom slučaju bi VMRO–DPMNE sigurno reagovala.
Raković ukazuje na još jedan aspekt makedonske krize — da je treba posmatrati u širem kontekstu guranja projekta „Velike Albanije“.
Albanci su, kaže, na korak od svog cilja koji je utvrđen s jedne strane „tiranskom platformom“, s druge strane, izjavom Rame o ujedinjenju sa Kosovom.
Naši sagovornici ističu da je teško prognozirati rasplet makedonske krize.
„Očekujem da bi izbori svakako bili deo rešenja, da li pre leta ili na jesen, nije sigurno, ali na kraju mora doći do izbora. Traži se izlazni scenario za lidera socijaldemokrata koji je dao silna obećanja a ne može ih ostvariti. Pretpostavljam da su sada glavni razgovori kako da se izađe iz ove situacije a da previše ljudi ne izgubi obraz, pre svega onih koji su u njega tako puno investirali“, ocenjuje Ćilimanov.
Po mišljenju Rakovića, ovakva situacija koja nije baš srećna može potrajati, ali bolje je i ovako nego da se igra na kartu koja može dovesti do destabilizacije.
„SDSM nema potencijal za fizički obračun. Oni koji ga imaju su albanski separatisti i oni ga mogu iskoristiti ako dobiju zeleno svetlo iz Vašingtona. Voleo bih da ga ne dobiju, a takođe bih voleo da albanski separatisti dobiju čvrstu lekciju na našem prostorima jer će se ponašati još brutalnije. Oni na ruku neće odgovoriti rukom jer će to smatrati slabošću. Njima mora da postoji odgovor koji će biti sila, a za sada ne vidim da je iko spreman da pruži takav odgovor“, zaključuje Raković, ističući na kraju da bi najbolje bilo da se rešenje nađe u trouglu Moskva—Brisel—Vašington.
