„Razvijanjem informacionih tehnologija širiće se i dijapazon informacionog oružja, kao i spisak objekata na koje se ono može primeniti. Razumemo da je nemoguće zabraniti izradu takvog oružja, kao i kontrolisati njegovo prisustvo u državama, a još manje kod terorista. Ipak, moguće je inicirati izradu mehanizma za njegovo neširenje“, rekao je Dilevski.
Prema njegovim rečima, neophodno je utvrditi međunarodno-pravni termin „oružani napad uz korišćenje informacionog oružja“.
Dilevski je naglasio da je od principijelnog značaja pitanje o tome mogu li države kao odgovor na informacione napade da koriste pravo na samoodbranu i kolektivnu odbranu, priznato u članu 51 Povelje UN.
„Ako se ovaj problem ne reši u okviru Ujedinjenih nacija, ne može se govoriti o mogućnosti neposredne primene odgovarajuće norme. Ali naše kolege iz NATO-a su mimo UN utvrdile ovu normu“, rekao je Dilevski.
On je dodao da šteta od korišćenja informacionog oružja može da dovede do tehnogenih katastrofa na životno važnim objektima industrije, ekonomije, energetike i saobraćaja, do finansijskog kolapsa i sistemske ekonomske krize.
Razarajući uticaj na objekte informacione sfere može se okarakterisati kao narušavanje suvereniteta, neprikosnovenosti teritorije zemlje, istakao je Dilevski i rekao da bi informacione tehnologije mogle da postanu detonator za međunarodne sukobe.
Prema rečima Dilevskog, informacione tehnologije sve češće se koriste za agresivne ciljeve i mogu da destabilizuju situaciju u bilo kojoj državi, čak i u najrazvijenijim zemljama sveta.
„U spoju s ekstremističkim, nacionalističkim, rasističkim dejstvima one mogu da destabilizuju situaciju i da udalje s vlasti bilo koju vladu kako u najrazvijenijoj, tako i u zaostaloj državi“, upozorio je Dilevski.
Ministarstvo odbrane Rusije 26. i 27. aprila održava šestu Moskovsku konferenciju o međunarodnoj bezbednosti, na kojoj učestvuju šefovi i eksperti vojnih resora, rukovodioci međunarodnih organizacija, predstavnici nevladinih organizacija i akademskih krugova.
