Gde su glasači, do skoro su se pitali analitičari širom razvijenog sveta. Izlaznost na parlamentarne i predsedničke izbore u zemljama Zapadne Evrope bila je relativno niska — politika je u jednom trenutku postala dosadna, stari ideali izgubili su se, a političke partije, pogotovo one socijaldemokratske, izgubile su svoju prepoznatljivu ideološku crtu. Političari su postali zasebna klasa, profesionalci uljuljkani u jedinstvenu neoliberalnu paradigmu i birokratiju.
Potom je usledila promena. Izbori širom EU postali su i te kako zanimljivi. Tako je već na izborima u Italiji 2013, izlaznost iznosila 75,2 odsto, na izborima u Velikoj Britaniji 2015, izlaznost je bila 66,1 odsto, a ovogodišnji izbori u Holandiji, Francuskoj i Austriji beleže rekordnu izlaznost.
U Holandiji je izlaznost bila preko 80 odsto, najveća u proteklih 30 godina, na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj bila je takođe nešto preko 80 odsto, a u Austriji više od 70 odsto.
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da su u Evropi dve ključne teme koje opredeljuju odziv birača. Prva pripada korpusu svega onoga što se može podvesti pod korpus krize, kaže Klačar, sa kojom se suočava EU.
Sa druge strane, pojavili su se novi političari i nove stranke, koje su vremenom ojačale. Klačar misli, pre svega, na korpus antievropskih i antisistemskih stranaka koje su uspele da animiraju veliki broj birača.
„Zbog te dve teme, u Evropi konstantno imamo izuzetno dinamične kampanje, koje su motivišuće za birače zato što se kampanja postavlja kao jako važna. Oni koji se zalažu za ideje ostanka u EU komuniciraju na jedan izuzetno jak način, oni koji imaju drugačiju viziju Evrope komuniciraju neke druge stvari, ali to u zbiru dovodi do toga da sve vreme imamo procenu birača da se radi o suštinskim i važnim izborima“, objašnjava Klačar.
Kada su ti uslovi ispunjeni i kada postoji neizvesnost, a neizvesnost je postojala i u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Austriji, Holandiji, dobija se visoka izlaznost, bez obzira što je nekoliko godina ranije postojala apatija kada je reč o izlasku na izbore, dodaje on.
Analitičar Dragomir Anđelković kaže da je u ovom trenutku pred građane EU postavljena jedna vrsta referendumskog pitanja.
„U Evropi je postavljeno pitanje suverenosti, budućnosti EU, odnosa prema takozvanim mondijalističkim ili suverenističkim koncepcijama… Sve je to pojačano migrantskom krizom, i onda mnogi Evropljani ovo doživljavaju kao sudbonosne izbore“, kaže Anđelković.
Sa druge strane, trend izlaska na izbore u Srbiji je u padu. Prema Anđelkovićevim rečima, dva su bitna faktora za to. Prvi je birački spisak.
„Ako bi se realno posmatrali srpski birački spiskovi, imali bismo na svakim izborima izlaznost između 70 i 75 odsto. Mi ljude koji godinama ne žive u Srbiji ne vodimo na specifičan način, kao što rade mnoge zemlje. U većini zapadnoevropskih država, u biračke spiskove uvedeni su samo oni građani koji su trenutno fizički prisutni, koji glasaju. Kod nas milion ljudi koji su na spiskovima ne živi u Srbiji“, kaže Anđelković.
Drugi razlog za izvestan pad izlaznosti na glasanje u Srbiji Anđelković vidi u odsustvu krupnih, kako kaže, referendumskih pitanja. Bilo je, kaže on, drastičnih uspona i padova izlaznosti i ranije.
Da birački spiskovi u Srbiji ne daju realnu sliku o izlaznosti u Srbiji, slaže se i Klačar. Izlaznost u Srbiji objektivno je veća od 54,34 odsto, koliko iznose zvanični podaci za poslednje predsedničke izbore, naglašava on.
Razlog tome je što, kako kaže, u Srbiji teško da ima više od 5,5 miliona birača koji imaju realno dostupno biračko mesto. Objektivno posmatrano, izlaznost u Srbiji je veća od 60 odsto, kaže Klačar.
Druge stvari koje Klačar podvlači kao važne za izlaznost su značaj i neizvesnost izbora.
„Mi nismo imali ispunjena ta dva faktora u poslednjih nekoliko ciklusa zato što imamo jednu dominantnu stranku i dominantnog lidera i neartikulisanu opoziciju, što generiše neku vrstu percepcije birača da izbori ne mogu biti presudni“, tvrdi Klačar.
Za razliku od Srbije, izbori u Holandiji, Francuskoj i Austriji proglašeni su za izuzetno važne i neizvesne, što je uticalo i na izlaznost birača.
