U Srbiji je na današnji dan 2012. potpisan međudržavni dogovor o stvaranju Srpsko-ruskog humanitarnog centra za reagovanje u vanrednim situacijama. Centar je otvoren kao odgovor na prirodne i tehničke nesreće i katastrofe na teritoriji Srbije i drugih zemalja balkanskog regiona, a razmatra se i otvaranje još jednog trenažnog centra, u Vojvodini.
Peti rođendan Centar je, posle svih napada Zapada da je reč o vojnoj bazi koja je pretnja miru u regionu, dočekao kao jedinstven u svetu, jer svaku pomoć na Balkanu pruža uz asistenciju snaga za vanredne situacije Ruske Federacije, koje su po stručnosti i razvoju sistema obuke i tehnike najbolje u svetu.
Povodom jubileja razgovarali smo sa direktorom Srpsko-ruskog humanitarnog centra sa srpske strane, Bojanom Glamočlijom.
Od jedne male kancelarije i skladišta pored niškog aerodroma za samo pet godina stigli ste do prestižne titule najboljeg centra u ovom delu sveta, čiji se spasioci obučavaju u Rusiji. Kako on izgleda danas?
— Danas je mnogo bolje nego što je bilo na samom početku. U međuvremenu nam je Ministarstvo za vanredne situacije Rusije doniralo dosta opreme. Nemamo mnogo zaposlenih ljudi, ali važno je reći da smo sada pokrenuli naš centar za obuke u samom Centru u Nišu. Tamo smo napravili zahtevan poligon za obuku za rad na visinama, tako da je trenutno akcenat rada Centra na obukama. Naravno, nismo zapostavili ni reagovanje u vanrednim situacijama, ali smo shvatili da su našim vatrogascima-spasiocima, civilnoj zaštiti i celom sistemu neophodne obuke.
Kada je centar osnivan, tadašnji zamenik ministra za vanredne situacije, gospodin Pučkov, obećao je investicije u milionima evra za različite projekte, naravno humanitarnog karaktera. Da li se stiglo do te projektovane cifre?
— Sve što je ruski ministar obećao, naravno, ispunjeno je. Reč je o više od 20 miliona evra u donacijama u opremi za naš Sektor za vanredne situacije, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova. Sada imamo 18 najnovijih vatrogasnih kamiona marke „MAN“, tu su četiri robota, tehnička vozila za bezbedno gašenje požara koja su mnogo vredna i skupa, tu je preko 20 „lada niva“, mnogo agregata, šatora, mnogo čamaca razvalnog alata i ostale opreme koju koriste vatrogasci i civilna zaštita. Rusija je ispunila sva obećanja data na početku rada Centra.
Pomenuli ste mehanizaciju koja je kao donacija stigla iz Rusije, Centar je spreman da u svakom trenutku reaguje i na migrantsku krizu. Da li će biti nekih novih, posebnih projekata ove godine?
— Važno je naglasiti da mi već osam godina dobijamo poseban vid pomoći od Ruske Federacije. Grupa od 50 ruskih deminera svake godine od ranog proleća do kasne jeseni čisti našu teritoriju od neeksplodiranih ubojnih sredstava. Oni su jedini koji su ostali u Srbiji da nam pomažu u tom problemu. To je za nas veoma značajno, očisti se dobar deo teritorije, uglavnom se radi tamo gde je bilo izraženo NATO bombardovanje. To je takozvano humanitarno razminiranje, kada oni prođu, ostaje nam čista teritorija, čisto zemljište koje kasnije može da se koristi za poljoprivredu i industriju. Očekujemo da dođu i ove godine. Prema mojim informacijama, projekat je trenutno u Ministarstvu finansija u Rusiji, pošto je reč o milionskim projektima. Svako angažovanje tih deminera košta nekoliko miliona evra. Deminere očekujemo u Srbiji sledećeg meseca.
Naša Vlada već duže vreme, gotovo od osnivanja Centra, govori o Sporazumu o imunitetu i privilegijama Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Prošlo je pet godina, to se još nije dogodilo? Šta bi ste dobili kada bi taj sporazum konačno bio potpisan?
— To je političko pitanje, pitanje za Vladu Republike Srbije. Mi se u Centru bavimo tehničkim pitanjima, gledamo da posao održimo na najvišem mogućem nivou, ali politička pitanja mi ne rešavamo. Inače, mnogo bi nam značilo da se to pitanje reši, u finansijskom smislu. Imali bi olakšice po pitanju poreza i carina. Pre svega, mogli bismo za isti novac da nabavimo više opreme i vozila.
