Federika Mogerini posetila je danas Moskvu, prvi put otkako je zauzela mesto šefa evropske diplomatije, u novembru 2014. Ona se sastala sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, a glavne teme razgovora bile su Sirija, Ukrajina, Bliski istok, primena sporazuma o nuklearnom programu Irana, rešenje krize u Avganistanu i bilateralni odnosi Rusije i EU.
Analitičari, međutim, ocenjuju da se Mogerinijeva u Moskvu nije donela ništa novo, da se služila tradicionalnom „briselskom retorikom“ i smatraju da ne bi trebalo očekivati pobošljanje odnosa između Moskve i Brisela.
„Nažalost, ja ne vidim nikakve preduslove da će se nešto promeniti. U velikoj meri, sve što je rečeno su uobičajene fraze koje smo slušali i ranije. Za Mogerinijevu je taj sastanak bio veoma važan kako bi pokazala da je ona i dalje na funkciji, da je aktivna. Priča se da će se visoka briselska birokratija menjati, i mnogi ne gledaju više na Mogerinijevu kao na realnu političku snagu. Dakle, nikakve promene ja ovde ne vidim. Sve je kao i ranije. Svi govore jedno te isto, da bi minske sporazume trebalo ispunjavati, i da Rusiji, iz nekog razloga, treba jačati sankcije“, kaže za Sputnjik politikolog Andrej Manojlo.
Analitičar sumnja da će se EU u skorije vreme odlučiti na uvođenje novih ili jačanje postojećih sankcija protiv Rusije.
„Mislim da ne bi trebalo očekivati nove sankcije ili njihovo jačanje. Sankcije su bez sumnje politički instrument, koji se već prilično dugo koristi, i samim tim je potrošen i izbledeo. To jest, jačanje sankcija neće imati nikakav pi-ar efekat, daleko je efikasnije naneti udare ’tomahavkama‘ u Siriji, to je svežije, nešto novije. A sankcije su već istrošene, pa čak i da ih sad ojačaju prema Rusiji, teško da će to neko primetiti. U svakom slučaju, uvođenje novih sankcija ne bi trebalo očekivati“.
Inače, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je, na sastanku sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini u Moskvi, ocenio da odnosi Rusije i Zapada prolaze kroz težak period, ali je istakao da je Moskva usmerena na potpunu obnovu dijaloga sa Briselom i da nastavlja da se fokusira na obnavljanje saradnje sa EU, svojim najvećim trgovinsko-ekonomskim partnerom.
Ruski ministar je takođe ponovio da je Rusija u više navrata izrazila principijalnu spremnost da normalizuje odnose tempom koji će biti prihvatljiv za EU.
On je pozvao EU da se fokusira na stvaranje zajedničke pretnje, a ne na izmišljene rizike.
Mogerinijeva je, s druge strane, rekla da je EU zainteresovana za saradnju sa Rusijom u nekoliko oblasti, kao što su borba protiv terorizma, regulisanje situacije u Siriji i Libiji, uprkos tome što između Brisela i Moskve ostaju neka protivrečja.
Ona je ocenila da između Rusije i EU postoje određene nesuglasice, koje se tiču situacije u Ukrajini i pitanja vezanih za krimsko poluostrvo, ali je istovremeno dodala da pred Moskvom i Briselom stoje „zajednički izazovi“, i da ima mesta i za saradnju.
Komentarišući situaciju u Donbasu, ruski ministar je rekao da će Moskva, kao garant tih sporazuma, uticati na samoproglašene narodne republike Donjeck i Lugansk za implementaciju Minskih sporazuma, kada Kijev konačno obnovi ili čak počne da ispunjava svoje obaveze.
Lavrov je istakao da Kijev izbegava kontakt sa samoproglašenim narodnim republikama Donjeckom i Luganskom u okviru Minskih sporazuma, ali da se sankcije za neispunjavanje sporazuma EU iz nekog razloga uvode samo Rusiji.
Ruski šef diplomatije je takođe ocenio kao čudnu odluku Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) da ne formira misiju za istraživanje navodne upotrebe hemijskog oružja u Siriji i izrazio je nadu da će ta organizacija poslati svoje eksperte u sirijski grad Han Šeihun u kojem je navodno upotrebljeno hemijsko oružje, kao i na aerodrom Šairat, gde se to oružje navodno čuvalo.
Mogerinijeva je rekla da će, ukoliko se dokaže upotreba hemijskog oružja u Siriji, to onda predstavljati ratni zločin i zahteva detaljnu istragu.
