On je u autorskom tekstu za slovački dnevnik „Pravda“ ocenio da je na taj način EU „dobrovoljno (pod pritiskom drugih kriza) ispraznila region, koji je za EU prirodno okruženje“.
Kako je kazao, opomenama i retoričkim vežbama iz Tirane, Prištine, Beograda ili Brisela zaoštravanje odnosa na Zapadnom Balkanu se ne rešava, već samo odlaže.
Lajčak smatra da, iako su Tirana, Priština i Beograd danas ekonomski i politički dalje nego što su bili 2003. godine, kada je samit EU u Solunu dao regionu zapadnog Balkana jasnu evropsku perspektivu, i dalje uspeva da preživi „duboko ukorenjeni nacionalizam i jednako duboko osećanje istorijske nepravde u balkanskim glavama i srcima“.
„Pozivi na etnički čiste države, na ’ujedinjenje naroda‘ ispod zajedničke zastave sa dvoglavim orlom — da li belim ili crnim — periodično se ponavljaju, isto kao i apeli da EU odlučnije prihvati ulogu arbitra. Najnovije, sa obrnutom paradigmom ’Ako nas ne prihvatite u uniju, ujedinićemo se sami‘ duž etničkih izohipsi, što bi, zahvaljujući etnički izmešanom stanovništvu Balkana, značilo nametnuto otvaranje pitanja granica među praktično svim državama regiona uzajamno“, napisao je Lajčak.
Prema njegovim rečima, iz situacije u kojoj su se države Zapadnog Balkana pretvarale da veruju obećanju evropske perspektive, a EU se pravila da veruje u ozbiljnost napora tih država da ispune obaveze utvrđene za proces pristupanja, naglo se dolazi do stanja „koje se ne može nazvati drugačije nego — ucena“.
„Mi smo, kao EU, malo kratkovido dozvolili da nas sateraju u poziciju u kojoj se od nas zahteva da izdajemo klupske legitimacije, ali ne na osnovu merodavnog ispunjavanja kvalifikacionih uslova, već na osnovu pretnji. Slično kao da učenik sedmog razreda, neustrašiv i jak, pošto-poto insistira da uđe u školski fudbalski tim, inače će zapaliti školu“, rekao je Lajčak.
Šef slovačke diplomatije smatra da rešenje nije više Balkan u EU, već EU na Balkanu i aktivniji rad u pojedinim državama, regionima.
„Možda je krajnje vreme da na tlu evropskih institucija napravimo poseban organ koji bi se time bavio. Ako može MMF da ima misiju koja redovno direktno na terenu ocenjuje ispunjavanje kriterijuma za pružanje pozajmica, možda bi trebalo da se zamislimo da li imamo snage, jer u našem interesu, sa stanovništa poslednjih dešavanja, jeste da stvorimo misiju EU koja bi sa pojedinim državama radila, ne periodično ili na ad hok osnovi, već kontinuirano“, rekao je Lajčak
Izvor: Tanjug
