Rečenica „Niko ne sme da vas bije!“, koju je Slobodan Milošević izgovorio u masi Srba tokom posete Kosovu i Metohiji ušla je u antologiju. Za neke je to bio „srpski nacionalizam“, za druge „srpski patriotizam“.
Tog 24. aprila 1987, kad je Milošević tu poruku izgovorio na Kosovu i Metohiji među masom okupljenih Srba, umesto njega, na Kosovo je trebalo da ide Ivan Stambolić, tadašnji čelnik Saveza komunista Srbije. Milošević je tamo otišao na njegov zahtev.
Zatekao je veliki broj Srba sa Kosmeta koji su već od albanske pobune 1981. na Kosovu i Metohiji — kada su i ispostavljeni prvi zahtevi za nezavisnošću — živeli u stanju stalne represije albanskih separatista.
Policija, koja je u to vreme bila većinom albanska, ograđivala se od bilo kakvog dejstva kako bi zaštitila Srbe koji su već tada živeli u senci narastajuće političke moći većinskih kosovskih Albanaca. Pod takvom presijom, Srbi su počeli da se samoorganizuju kako bi zaštitili svoje kuće od sad već čestih ekstremističkih pretnji i napada.
Silovanja, ubistva, pretnje, uništavanje imovine, ali činjenica da su sudstvo i policija bili pod albanskim rukovodstvom, uticali su na to da država nije mogla da zaštiti Srbe.
Milošević je bio poslat da smiri naše sunarodnike. Ali, stvari su već otišle predaleko. Toliko daleko da su Srbi posle Slobinog vatrenog govora sa svečane bine bukvalno vrebali šansu da mu se lično obrate — kako bi bili sigurni da ih je neko čuo. Srbi sa Kosova vapili su za direktnim kontaktom sa Beogradom, a Milošević je bio tu. Hiljade Srba guralo se kako bi stiglo do Slobodana dok je on pokušavao da uđe u Dom kulture na Kosovu Polju.
Milošević je primio srpske predstavnike, ali je, dok je razgovor trajao, policija, pretežno albanskog etničkog sastava, plašeći se nasilja, upotrebila palice da udalji masu od Doma kulture.
Srbi su počeli da uzvikuju: „Ubice“! i „Mi smo Titovi, Tito je naš“.
Milošević je izašao da vidi šta se dešava. Sa balkona Doma kulture održao je govor koji je trebalo da umiri masu, ali desilo se suprotno. Kada je krenuo da izlazi, Srbi su hteli da mu priđu bliže. Milicija je pokušavala da ih potisne.
Nastalo je sveopšte komešanje. Jedan od Srba je uzviknuo Miloševiću:
„Ali, biju nas! Biju nas!“ (misleći na postupak milicije prema demonstrantima).
Milošević se tada okrenuo ka tom delu gomile i prilično jasno i glasno izgovorio antologijsku rečenicu:
„Niko ne sme da vas bije!“
To nije bila rečenica samo političara, već i rečenica običnog čoveka. Ona je na neki način odredila sudbinu Srba na Kosovu i Metohiji. Miloševićevi kritičari tvrde da su te reči bile nacionalističke, ali su zato njegove pristalice tvrdile da je time pokušavao narodu da stavi do znanja da neće trpeti kršenje ljudskih prava u toj pokrajini. Ivan Stambolić je kasnije rekao da je taj dan označio kraj Jugoslavije.
Sve ostalo je istorija…
