Otkriće do kojeg su naučnici došli pre 14 godina na indonežanskom ostrvu Flores izazvalo je veliku senzaciju, ali i žestoke rasprave među antropolozima.
Ostaci patuljastog bića, koje su naučnici nazvali homo floresijensis, pokazali su da je ono imalo primitivne karakteristike, kao što je veoma mali mozak. Datiranja su ukazivala na to da su stvorenja, koja su odmah stekla nadimak „hobiti“, stara oko 18.000 godina.
Da li je reč o patološki izmenjenom homo sapijensu, ili su predstavnici homo erektusa, koji se pojavio pre 1,9 miliona godina u Africi i nastanio se u Aziji kao Javanski i Pekiniški čovek, do pre relativno kratkog vremena preživeli na indonežanskom ostrvu Flores?
Spor je dobio novi obrt prošle godine, kada su ostaci „hobita“ nanovo datirani i procenjeni na 54.000 godina. Time je hipoteza da je homo floresijensis savremeni čovek s mikrocefalijom postala još manje verovatna. Hipoteza o homo erektusu, međutim, takođe nameće određena pitanja.
Tim naučnika, okupljen oko Debi Argju sa Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi, od 2010. pokušava da razreši zagonetku misterioznih ljudskih predaka. Oni su u časopisu „Hjuman evolušon“ predstavili sveobuhvatnu analizu njihovih kostiju. Na osnovu ukupno 133 različite karakteristike celokupnog skeleta odredili su „hobitima“ novo mesto u istoriji evolucije.
Upoređivanja kostiju pokazuju da homo floresijensis najviše liči na homo habilisa.
Izvor: derstandard.at