RTS navodi da je to bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem.
Navodi se da je međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč“ 2000. godine saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije. Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na deset godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade da ljude i tehniku izmesti iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.
U znak sećanja na poginule, u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a i spomenika „Zašto?“, porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli. I noćas u 2 sata i 6 minuta odali su poštu ubijenim kolegama.
U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: šminker Jelica Munitlak (27), video-mikser Ksenija Banković (27), tehničar u razmeni Darko Stoimenovski (25), tehničar u masteru Nebojša Stojanović (26), radnik obezbeđenja Dragorad Dragojević (27), električar Dragan Tasić (29), kamerman Aleksandar Deletić (30), tehničar Slaviša Stevanović (32), dizajner programa Siniša Medić (32), tehničar Ivan Stukalo (33), radnik obezbeđenja Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja Milan Joksimović (47), tehničar u masteru Branislav Jovanović (50), precizni mehaničar Milovan Janković (59), režiser programa Tomislav Mitrović (61) i monter Slobodan Jontić (54).
Tanjug
