Prema rečima politikologa Aleksandra Pavića, SAD su politizovale privredne odnose i to ne samo sa Rusijom, a postavlja se pitanje da li privredna saradnja može da nadvlada politizaciju.
„Biti deo establišmenta nosi lepe privilegije, ali kad dođe povuci-potegni situacija, onda se kompanije uvek uklope u to što je politika. Tenzije su postojale u vreme Hladnog rata i dok je postojala ideološka podela na Istok i Zapad, tako da to nije ništa novo. Ali kad kod je neka američka kompanija pokušala da zaobiđe zakon uvek bi bila vrlo oštro kažnjena“, navodi Pavić.
On objašnjava da bi američke kompanije htele da sarađuju uprkos sankcijama, ali ako ne dobiju odobrenje, kad bi radile ispod žita to bi bio skandal. Pavić smatra da bi kompanije zarad profita uradile sve što mogu, ali da je u ovim okolnostima veoma teško lobirati.
„U javnosti je stvorena takva klima da je Rusija postala đavo“, kaže Pavić.
Ipak, dodaje naš sagovornik, taj profitni momenat biće suočen sa političkim momentom i šta god da se desi neko će u Vašingtonu morati da odgovori na nezgodna pitanja poput onog zašto se američkim kompanijama uskraćuje da ostvaruju profit i kad umesto njih neko drugi može da dobije posao.
Američko-ruska razmena nije nikada prestala, ali ona nije ni približno onolika koliko bi mogla da bude da nema sankcija. Pavić je siguran da bi mnoge korporacije sarađivale sa Rusijom da nema zabrane iz Vašingtona, ali je takođe siguran da su kontakti među poslovnim partnerima neprestani.
„Amerikanci su sebi stvorili paradoksalnu situaciju koja će im se vratiti kao bumerang, ali, nažalost, neće se vratiti samo njima“, kaže Pavić i dodaje da je evropska privreda mnogo ugroženija.
Inače, kompanija „Ekson mobajl“, na čijem je čelu donedavno bio sadašnji američki državni sekretar Reks Tilerson, traži od Vašingtona odobrenje za saradnju sa Rosnjeftom, objašnjavajući da mora da se vrati na bušotine u Crnom moru ili će Rusi sklopiti ugovor sa nekim drugim.
Kompanija je podnela zahtev da bude izuzeta iz sankcija koje su SAD uvele Moskvi, zabranjujući američkim korporacijama da posluju sa ruskim državnim firmama poput energetske korporacije „Rosnjeft“, sa kojom je „Ekson mobajl“ ranije potpisao ugovor.
Da je najveća američka naftna kompanija zahtevala da se za nju napravi izuzetak saznalo se pre neki dan posle pisanja „Volstrit džurnala“, iako je zahtev upućen još za vreme Obamine administracije, koja se o njemu nikada nije izjasnila. Odluka je sada na vlastima u kojoj sedi čovek koji je zahtev i napisao — Reks Tilerson, prenosi „Politika“.
Ekspert Agencije za energetske informacije Aleksandar Huršudov kaže za Sputnjik da pisanjima i navodima „Volstrita džurnala“ ne bi uvek trebalo verovati, a da „Ekson“ još ima veliki interes za Rusiju.
„Prihodi ’Ekson mobajla‘ su se drastično smanjili u poslednje dve godine, a u Rusiji još ima prostora za ispitivanja. Konkretno, od nalazišta nafte na Sahalinu, ostrvu na ruskom Dalekom istoku, ’Ekson mobajl‘ ima veliku zaradu, vadi mnogo nafte i to se sve sprovodi na osnovu ugovora koji su odavno zaključeni. ’Ekson‘ je 2014. godine zamrznuo devet od deset projekata u Rusiji, ali verujem da ne bi imao ništa protiv da zaključi nove ugovore za ispitivanja i vađenje nafte iz drugih ruskih nalazišta“, kaže Huršudov.
Sa druge strane, on smatra da bi sada i ruska strana tražila drugačije uslove. Amerika regularno iz Rusije izvozi upravo sahalinsku naftu i sankcije očigledno ne mogu u potpunosti da obustave sve radove koji su započeti pre mnogo godina.
„Drugo je pitanje to što je ’Ekson‘ kompanija koja koristi visoke tehnologije i upravo uz pomoć tih najnovijih dostignuća bili su nađeni izvori na Sahalinu i do njih se došlo bušenjem čak do 12 kilometara u dubinu zemlje. Danas govorimo o ispitivanjima koje ’Ekson‘ sprovodi u okolini mesta Tuapse u Crnom moru zajedno sa ’Rosnjeftom‘. Pretpostavlja se da nalazišta leže na dubini 40 do 2.100 metara pod morem i ta se istraživanja smatraju prilično zahtevnim“, kaže Huršudov.
On ne veruje da će eksploatacija iz tih podvodnih nalazišta početi u narednih deset godina, ali bi ispitivanja trebalo započeti već sad, a iste interese očigledno ima i „Ekson“, koji beleži pad proizvodnje nafte i zato bi dalja saradnja bila od uzajamnog interesa
Kao prvi čovek „Eksona“ Tilerson je tvrdio da se protivi ekonomskim kaznama, jer ih ne smatra uspešnim, što je shvaćeno kao pritisak na vlasti da odustanu od mera koje štete njegovim interesima u Rusiji.
