Ruski politički analitičar Dmitrij Abzalov rekao je za Radio Sputnjik da su Makmasterove izjave štetne za bilo kakvo otopljavanje u odnosima Rusije i Zapada.
Govoreći za „Ej-Bi-Si njuz“ u nedelju, Makmaster je optužio Rusiju za angažovanje u „subverzivnim akcijama u Evropi“, napominjući da to, uz podršku Moskve „užasnom režimu“ Siriji, znači da je vreme za Vašington da održi „teške razgovore sa Rusijom“.
Trampov savetnik nije ulazio u detalje na kakve „subverzivne akcije“ je mislio.
Što se tiče ruske podrške Siriji, penzionisani oficir američke vojske tvrdi je da je ta podrška omogućila da se produži sirijski građanski rat i stvori kriza koja se prelila u Irak, druge susedne zemlje i Evropu. „Podrška Rusije ovoj vrsti užasnog režima, činjenica da je ona strana u takvoj vrsti sukoba, nešto je što se mora dovesti u pitanje“, istakao je on.
Početkom meseca, SAD su ispalile 59 raketa „tomahavk“ na sirijski aerodrom nakon što su optužile Damask da je izvršio hemijski napad na grad pod kontrolom pobunjenika u provinciji Idlib samo nekoliko dana ranije. Moskva je kritikovala postupke Vašingtona i pozvala na nepristrasnu istragu hemijskog napada.
Zanimljivo je da Makmaster nije pomenuo ulogu koju su igrali saveznici SAD — Turska, Saudijska Arabija i Katar — u raspirivanju sirijske krize, ili o njihovom finansiranju i naoružavanju džihadističkih grupa koje su kasnije potvrdile svoju odanost DAEŠ-u i Nusra frontu, ogranku Al Kaide.
Pokušavajući da uspostavi ravnotežu između grubih reči i navodne spremnosti Vašingtona da pregovara sa Moskvom, Makmaster je istakao da se nada da „kada su odnosi na najnižoj tački, može samo da se ide nagore“. Savetnik je takođe naglasio da je važno „da se pronađu oblasti saradnje“ i shvati gde se interesi SAD i Rusije poklapaju i šta te dve zemlje mogu da postignu zajedno.
Zapadni zvaničnici, mediji i stručnjaci više puta su optužili Rusiju da se meša u političke procese njihovih zemalja, počevši od predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama u novembru. Nedavno je parlamentarna komisija Velike Britanije nagovestila da su ruski hakeri odgovorni za hakovanje sajta za registraciju birača uoči prošlogodišnjeg referenduma o „bregzitu“. Stručnjaci za bezbednost na internetu nazvali su ove tvrdnje smešnim i neosnovanim.
Komentarišući opaske general-pukovnika Makmastera, ruski politički analitičar Dmitrij Abzalov rekao je da se čini da su one trik kako bi se osujetio bilo kakav stvarni napredak u odnosima Rusije i SAD.
Abzalov smatra da sâm Makmaster nema pojma o kakvim vrstama „subverzivnih akcija Rusije u Evropi“ govori. „Njegova izjava je, pre svega, imala za cilj slabljenje stabilizacije koja se pojavila u odnosima (Rusije i Zapada)“.
„U krajnjem slučaju, ovo je pokušaj da se poremeti zagrevanje koje se formira (u odnosima)“, ponovio je analitičar. „Štaviše, to je pokušaj da se reše unutrašnji problemi SAD“. Analitičar navodi da je Rusija preuzela ulogu bauka kako bi se skrenula pažnju sa unutrašnjih problema.
Što se tiče Makmasterovih reči o potrebi za „teškim razgovorima“ sa Rusima, Abzalov je istakao da je ovaj pristup nerealan. „Makmaster može da ’vodi teške razgovore‘ samo ispred svog ogledala. U trenutnoj situaciji ’težak‘ razgovor sa Rusijom će biti prilično problematičan za Vašington. Pre svega, bez konsultativnih razgovora biće teško da se pregovara o Siriji, Severnoj Koreji, ili EU. Bez Moskve će stvari biti izuzetno teške“.
Stoga Makmaster „jednostavno pokušava da ’podigne ulog‘ i na taj način ojača svoju pregovaračku poziciju. Ali treba podsetiti da je o ovoj vrsti stava ranije govorio predsednik SAD Donald Tramp, a zatim (državni sekretar) Tilerson, ali su se stvari završile na mnogo mekšim pozicijama. Dakle, ne mislim da Makmaster može da ponudi nešto smislenije u vezi sa ovim“, zaključuje Abzalov.
I zaista, ruski posmatrači nedavno su istakli da, iako je Rusija spremna i voljna da pregovara, „težak razgovor“ nije baš najbolji način da se privuče pažnja Moskve. Bilo da je to Sirija, Ukrajina ili druga pitanja u međunarodnim odnosima, „teški razgovori“ i pritisak sankcija nisu uspeli da primoraju Rusiju da se povuče u pitanjima za koje smatra da su od vitalnog značaja za njenu nacionalnu bezbednost.
Sudeći po nedavnim izjavama ruskih zvaničnika, spoljnopolitička doktrina Moskve o uzajamnom poštovanju i nemešanju u unutrašnje poslove drugih zemalja nastavlja da se primenjuje kako na sirijsko pitanje tako i na sve tvrdnje o mešanju Rusije u zapadne izbore.
Komentarišući prošlonedeljne razgovore sa sekretarom Tilersonom, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ukazao je da su se, iako rezultati razgovora neće biti vidljivi u skorije vreme, dve strane „dogovorile da uspostave dijalog o brojnim važnim pitanjima“ i da je to bio važan prvi korak.
Što se tiče Tilersonovog očekivanog „ultimatuma“ o Siriji, rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se nada da je Vašington shvatio da je davanje Moskvi takvih ultimatuma „beskorisno“ i „kontraproduktivno“.
