„Nije nam poznato da su predstavnici OZHO posetili okrug Han Šejhun. Dalja neaktivnost može da nanese ozbiljnu štetu kredibilitetu naše organizacije koja je, treba napomenuti, dobila Nobelovu nagradu upravo za doprinos u hemijskom razoružanju Sirije“, navodi se u govoru Morozova na sednici OZHO.
Sirijska opozicija je 4. aprila saopštila da je 80 osoba stradalo u napadu hemijskim oružjem u provinciji Idlib, a za napad je okrivila vladine snage. Damask je za napad optužio militante i njihove pristalice.
SAD su bez pružanja ikakvih dokaza o krivici Damaska, tokom noći 7. aprila napale sirijsku vojnu bazu Šairat. Upravo sa nje je, prema verziji Vašingtona, sirijski vojska izvela vazdušni napad koji je doveo do masovnih žrtava.
Cilj raketnih napada SAD na vazduhoplovnu bazu u Siriji nije bio borba protiv hemijskog oružja, čije prisustvo u Siriji nije dokazano, već demonstracija sile i zastrašivanje, smatra Uljanov.
Uljanov je istakao da SAD nisu samo „označile“ sirijsku vladu krivom, već su „kao kaznu“ izvršile i vojnu akciju, bez čekanja na rezultate istrage. „Raketni napad izvršen je na objekat na teritoriji suverene države uz grubo kršenje međunarodnog prava, uključujući odredbe Povelje UN. Sve su osnove da se ovo nazove činom agresije“, istakao je on.
„Takva klasifikacija ne treba da se shvati kao izraz stremljenja da se ’ubode‘ delegacija SAD u žaru polemike. Ova procena je bez emocija i zasniva se na definiciji agresije koju je odobrio konsenzus u Generalnoj skupštini UN 1974. godine. U definiciji se jasno navodi da je jedan od vidova agresije bombardovanje od strane jedne države teritorije druge države. Upravo to je ono što se desilo nedavno u Siriji“, dodao je ruski diplomata.
Dogovor o sprovođenju ozbiljne istrage o navodnom incidentu sa sirijskim hemijskim oružjem je moguć ukoliko su SAD zaista zainteresovane za to, dodao je Uljanov.
Prema njegovim rečima, da bi istraga zaista bila efikasna, potrebno je da se ispune najmanje tri uslova: istraga treba da se vrši direktno na licu mesta — u Han Šejhunu i vazduhoplovnoj bazi Šairat; treba da se obezbedi u geografskom smislu ravnomeran sastav istražitelja; ne treba se zadovoljavati pretežno materijalima sa interneta i anketama opozicije.
