Kampanja za predsedničke izbore u Francuskoj, koji se održavaju 23. aprila, ušla je u samu završnicu, a za mesto prvog čoveka države u prvom krugu bori se 11 kandidata. U trci za glasove francuskih građana kandidati nisu birali sredstva, pa su ovu kampanju, kao nikada do sada, obeležile brojne afere i skandali.
Prema anketama najveće šanse da dođe na čelo Francuske u ovom trenutku imaju kandidat centra Emanuel Makron i predstavnica desnice Marin le Pen. Međutim, Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da poslednji podaci iz Francuske daju prostora za potencijalna iznenađenja na izborima u nedelju. Prema njegovim rečima, u poslednjih desetak dana Žan Lik Melanšon, koji se smatra krajnjom levicom, znatno je ojačao, uglavnom na račun Benoa Amona, predstavnika vladajuće Socijalističke partije, pa sada imamo situaciju da se prva četiri kandidata razlikuju u svega 3 do 5 odsto.
„Makron je i dalje u blagom vođstvu u odnosu na Marin le Pen, za oko jedan odsto, a Fransoa Fijon se drži na nivou na koji je pao u poslednja dva meseca nakon afere sa troškovima njegove žene od pre petnaestak godina u Skupštini. S obzirom na ankete, ovaj redosled kandidata verovatno nije konačan, pa nije isključeno da možemo biti iznenađeni u prvom krugu izbora. Drugi krug izbora koji se održava 7. maja svakako će biti odlučujući, ali se u teoriji može desiti da recimo Marin le Pen ne ode u drugi krug ili da se to čak dogodi Emanuelu Makronu, što bi zaista bilo ogromno iznenađenje, s obzirom na očekivanja u poslednjih nekoliko meseci“, objašnjava Igrutinović.
Kako kaže, nije baš najjasnije kako se Žan Lik Melanšon popeo na četvrto mesto u poslednjih par nedelja.
„On je imao nekoliko dobrih javnih nastupa, a dobro je prošao i u velikoj javnoj debati u kojoj je učestvovalo svih 11 kandidata, dok se Benoa Amon, kao glavni kandidat socijalista, nije najbolje snašao i pretpostavlja se da je to uticalo da se glasači, centar vladajuće Olandove levice, pomere malo više ulevo“, napominje Igrutinović.
On dodaje da se u Francuskoj, po svoj prilici, dešava ono što se u poslednje vreme dešavalo u ostatku Evrope. Primera radi, u Holandiji je vladajuća Socijaldemokratska partija gotovo potpuno kolabirala i jedva zadržala mesto u Parlamentu, dok će laburisti u Velikoj Britaniji na predstojećim parlamentarnim izborima u junu verovatno biti potučeni do nogu. Takođe, kaže Igrutinović, levi centar u Francuskoj, oličen u vladajućim socijalistima, jeste na neverovatno slabim pozicijama, pa je to možda jedna zajednička crta koja odlikuje ovu godinu.
„Dakle, karakteristika je ne toliko rast neke ’populističke desnice‘, već kolaps levog kraja, jer ti se glasači ne sele toliko na desnicu koliko se redefiniše politički prostor. Neki idu ka liberalnijim partijama, neki u redefinisanu levicu koja se obično smatrala nešto ekstremnijom, tvrđom prema ekonomskoj krizi i merama štednje, prema celom tom osteriti paketu koji i mi u Srbiji, na kraju krajeva, proživljavamo. To je možda u svemu ovome i najinteresantnije, pa možemo reći da nijedan od četiri kandidata u Francuskoj koji su trenutno u vrhu liste nije bez šansi da se nađe na čelu države“, kaže Igrutinović.
Na pitanje šta Francuska očekuje od novog predsednika, Igrutinović kaže da treba imati u vidu da se Fransoa Oland pokazao kao prilično slab šef države.
„U vreme Nikole Sarkozija imali smo njegovo savezništvo sa Merkelovom, takozvani ’merkozi duet‘, koji je dominirao evropskom politikom. Sa druge strane, Francuska je tokom Olandovog mandata izgubila profil i snagu u evropskoj politici čini mi se više zbog njegovih subjektivnih slabosti i nesnalaženja tokom ekonomske krize, nego zbog relativno slabih ekonomskih performansi države. Međutim, Francuska je svakako uticajna zemlja, ima snagu i to može da se podigne na viši nivo i bez nekih spektakularnih ekonomskih rezultata“, ističe Igrutinović.
Kako kaže, ukoliko bi pobedio Emanuel Makron, on bi mogao da bude ta nova energija koja bi ojačala francusku političku poziciju u Evropi.
„Makron je negde liberalni centar, gađa i desnicu i levicu, a njegov politički pokret se širi i on pokušava da na kolapsu levog centra izvuče neke glasove. Nekako mi se čini da je on nastavak ’blerovske‘ tradicije u Velikoj Britaniji — nominalna levica koja zapravo prihvata liberalnu demokratiju i liberalni kapitalizam i pokušava da u okviru tog sistema najširim slojevima, i onim najnižim, omogući opstanak i konkurentnost u opštim tržišnim uslovima“, objašnjava Igrutinović.
Ipak, napominje naš sagovornik, treba imati u vidu da će pozicija Francuske u budućnosti takođe zavisiti i od nemačkih parlamentarnih izbora u septembru. Pitanje je, ističe naš sagovornik, da li će tamo pobediti Angela Merkel ili će se vlast malo promeniti, odnosno da li će Nemačka biti otporna na tendencije poput kolapsa levog centra. U svakom slučaju, pred Francuzima su za koji mesec i parlamentarni izbori koji će pokazati koliku će moć predsednik zaista imati.
„Naravno, sistem u Francuskoj je takav da preferira predsednika u odnosu na Parlament, ali Emanuel Makron iza sebe nema jaku političku partiju, već mlad pokret bez uticaja na lokalu i bez vidljivih mesta u Parlamentu. Zato Makron tek treba da, ukoliko pobedi na predsedničkim izborima, svoju pobedu pretoči u dobar rezultat na parlamentarnim izborima i ojača svoju poziciju“, zaključuje Igrutinović za Sputnjik.
