Kosovo i Metohija je, naime, bilo jedna od tema žustre rasprave tokom prve televizijske debate kandidata za predsedničke izbore u Francuskoj. Tokom dela u kome je bilo reči o ulasku Krima u Rusiju, kandidat francuskih republikanaca Fransoa Fijon izjavio je da „Zapad sam crta granice“ i kao primer naveo Kosovo.
Ovo nije prvi put da Fijon poručuje da je nezavisnost Kosova u potpunoj suprotnosti s međunarodnim pravom, a o ovoj temi govorila je i liderka Nacionalnog fronta Marin Le Pen.
Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu i dobar poznavalac prilika u Francuskoj, za Sputnjik objašnjava kako je Kosovo postalo tema predsedničke kampanje u toj zemlji.
Kako kaže, Francuska se danas suočava sa nizom vrlo negativnih konsekvenci, kako zbog imigracija tako i zbog strateških opredeljenja koje je imala proteklih godina. Pored toga, navodi Jovanović, Francuska je imala neku vrstu tradicije nezavisnosti u odnosu na američku politiku, koja je nažalost iščezla, pa se samo u momentima javljala, poput protivljenja te zemlje američkoj intervenciji u Iraku 2003. godine.
„Činjenica da su se međunarodni odnosi promenili, da Francusku potresaju unutrašnji problemi i da se tradicija te zemlje, koja je uvek smatrala da treba da bude nezavisna, u poslednjih dvadeset godina nije često videla, sve to zajedno dovelo je do toga da pojedini kandidati desnice, koji su malo izašli iz političkog šablona i politički korektnog mišljenja, navode neke primere koji u pravnom i istorijskom smislu idu u prilog Srbiji i borbi srpskog naroda. To su uradili Marin le Pen i Fransoa Fijon i to jeste jako dobra vest. Dakle, nije Kosovo kao takvo predmet kampanje, ali je dobar znak da se u svetu, pa i samoj Francuskoj, javlja više antisistemskih pokreta, da oni uzimaju maha i da se ono što se često naziva ’sistemom establišmenta‘ dovodi u pitanje“, kaže Jovanović.
Prema njegovim rečima, predsednička trka u Francuskoj vrlo neizvesna jer ta zemlja u svojoj istoriji nikada nije imala ovakvu situaciju kada je reč o izborima za šefa države.
„Pre svega, čovek poput Emanuela Makrona, toliko mlad i sa toliko malo iskustva u vođenju državnih poslova, nikada nije bio ni blizu da bude kandidat, a kamoli kandidat koji ima realne šanse da postane predsednik. Svi dosadašnji predsednici su bili bar po dva ili više puta kandidati na predsedničkim izborima pre nego što su izabrani. Fransoa Miteran je još 1965. godine bio u drugom krugu sa De Golom, pa je tek 1981. postao predsednik. Isto važi za Žaka Širaka, koji je predsednik postao iz četvrtog puta. Dakle, prvi put je jedan tako mlad čovek, sa tako skromnim iskustvom, došao u situaciju da bude jedan od favorita“, navodi Jovanović.
On ističe da je novina u političkom životu Francuske i nešto iz domena samog stranačkog inženjeringa, pa su unutarstranački izbori za kandidata za predsednika mnogo toga promenili u obe sistemske stranke.
„I kod sistemske levice i kod vladajuće desnice je došlo do izbora čoveka koji nije bio favorit i kojeg podržava baza, ali sama stranka ne u punoj meri. Takođe, nijedna predsednička kampanja u Francuskoj do sada nije bila ovako ’prljava‘ i sa ovoliko afera“, ocenjuje Jovanović.
Zato je, kaže, vrlo teško prognozirati ishod predstojećih izbora.
„Zasad se u istraživanjima javnog mnjenja jedino ocrtava da će Marin le Pen svakako biti u drugom krugu, a da pored nje to mogu biti ili Makron ili možda čak i Fransoa Fijon, koji je, uprkos aferama i istrazi o zloupotrebi položaja, i dalje u trci. Sve zavisi od debata koje u Francuskoj umeju da promene mišljenje građana za nekoliko procenata i koje definitivno utiču na konačan stav bar onih glasača koji nisu do kraja opredeljeni. Ono što je izvesno je da je konstrukcija Pete Francuske Republike ozbiljno uzdrmana, pa je vrlo moguće da se nakon ovih izbora ravnoteža u političkom životu toliko poremeti u smislu da ta zemlja krene ka onome što Francuzi zovu ’Šesta Francuska Republika‘, a što bi predstavljalo potpuno drugačiji institucionalni model uređenja vlasti“, kaže Jovanović.
Da je ishod izbora u Francuskoj vrlo neizvestan smatra i Goran Čvorović, stalni dopisnik „Večernjih novosti“ iz Pariza. Kako kaže, Franosa Fijon, sa oko 18 odsto podrške birača, trenutno zauzima treće mesto u ispitivanjima javnog mnjenja, dok prvo i drugo mesto dele predsednica desničarskog Nacionalnog fronta Marin le Pen i liberalni levičar Emanuel Makron sa oko dvadeset i šest odsto, s tim što Le Penova malo bolje stoji.
„Sa druge strane, Makron ima najveće izglede da u drugom krugu bude izabran za novog predsednika Francuske. On ima liberalno ekonomska shvatanja i prilična je nepoznanica za ovdašnju javnost, a o njemu se praktično zna samo to da je bio dve godine ministar finansija u ne baš tako uspešnoj Valsovoj vladi, dok je pre toga bio bankar. Dosta je ’neuhvatljiv‘ u svojim idejama jer bi, primera radi, istovremeno zadržao postojeću 35-časovnu radnu nedelju, ali i dozvolio izmenu ove mere od preduzeća do preduzeća. Odobrio bi finansijsku nadoknadu na birou rada i za one koji sami daju otkaz, ali bi je zato ukinuo nezaposlenima koji dva puta odbiju ponuđeni posao i tome slično“, kaže Čvorović.
On dodaje da Makronu pripisuju da iza njega stoji jak farmaceutski lobi, dok Fijona bije glas da ga podržavaju bogata društva za dopunsko socijalno osiguranje, a dosta je opterećen i aferama oko fiktivnog zapošljavanja supruge i dvoje dece.
„Sličan problem ima i Marin le Pen zbog toga što je svoju partijsku saradnicu predstavila kao zaposlenog saradnika u Evropskom parlamentu, ali se u biračkom telu njoj to manje uzima za zlo jer se predstavlja kao kandidat koji je protiv sistema. Ona bi inače organizovala referendum o izlasku Francuske iz EU, uvela granice, vratila franak i sprovela niz popularnih socijalnih mera. Iako Le Penova trenutno vodi u prvom krugu, prema aktuelnim anketama, u drugom krugu prestigli bi je i Makron i Fijon“, kaže Goran Čvorović.
