Skupština grada Beograda će na sednici u četvrtak doneti više odluka o imenovanju ulica i trgova na teritoriji glavnog grada.
Na teritoriji opštine Vračar, ulicu će dobiti ruski diplomata Nikolaj Hartvig, bivši Finansijski park na Savskom vencu, gde se nalazi spomenik Gavrilu Principu dobiće ime Park Gavrila Principa, bivši Devojački park koji se nalazi pored stare zgrade Narodne skupštine gde je spomenik caru Nikolaju Romanovu zvaće se Park „Aleksandrov“, u čast poginulim članovima tog hora, kaže za Sputnjik gradski menadžer Goran Vesić.
Na teritoriji Beograda spomenike će dobiti ruski kosmonaut Jurij Gagarin i Janoš Hunjadi, poznatiji kao Sibinjanin Janko, a ulice će dobiti Olivera Marković, Živan Saramandić, Svetozar Miletić, Milan Kašanin, Vuk Bojović, Mihailo Mika Janković…
Reč je o ljudima koji su bili učesnici društvenog života u Beogradu i Srbiji ili su zadužili Srbiju i čovečanstvo, kao što je slučaj sa Gagarinom, kaže Vesić.
„Spomenik Juriju Aleksejeviču Gagarinu, koji je posetio Beograd za svog života, i mislim da je kao prvi čovek u svemiru zadužio čovečanstvo i stvarno ima smisla da u Srbiji imamo takav spomenik. Spomenik Gagarinu će se podići na teritoriji opštine Novi Beograd u Ulici Jurija Gagarina 155“, kaže Vesić.
Što se tiče hora „Aleksandrov“, Vesić podseća da su oni nekoliko puta gostovali u Beogradu i punili sale, i držali divne koncerte na kojima su pevali srpske pesme.
„Tragedija hora ’Aleksandrov‘ ponukala je odmah ministra kulture Vladana Vukosavljevića da u dogovoru sa premijerom Vučićem predloži da se Devojački park u kome se nalazi spomenik Nikolaju Romanovu, preimenuje u Park hora ’Aleksandrov‘. Očekujemo da će novi hor ’Aleksandrov‘ tokom ove godine gostovati u Beogradu tako da će to biti prilika da se na neki način promoviše taj park što je nešto što može da bude veoma važno“, smatra gradski menadžer.
Kad je reč o Nikolaju Hartvigu, Vesić kaže da je on bio čovek koji je na specifičan način učestvovao u životu Kraljevine Srbije. Hartvig je 1909. godine postao ruski poslanik u Beogradu, bio je veoma blizak prijatelj tadašnjem predsedniku Vlade Nikoli Pašiću i smatrali su ga velikim prijateljem Srbije, što je on zaista i bio.
„On je iznenada preminuo od srčanog udara posle sastanka sa austrijskim poslanikom koji mu je potvrdio da će Austrougarska objaviti rat Srbiji i način na koji je umro pokazuje koliko mu je bilo stalo do Srbije. Nikolaj Hartvig je kao čovek veoma mnogo pomagao Srbiju u Balkanskim ratovima i njegova smrt je bila veliki gubitak ne samo za Rusiju, već i za Srbiju. Inače, Rusko poslanstvo se nalazilo tačno na mestu gde se sad nalazi spomenik caru Nikolaju, pored kog stoji jedna ploča kojom smo obeležili da se tu nalazilo poslanstvo, tako da mislim da je potpuno prirodno da Nikolaj Hartvig dobije ulicu u Beogradu“, kaže Vesić.
Prema njegovim rečima, posle smrti ruskog diplomate tadašnja Skupština grada je veoma brzo donela odluku da se Beogradska ulica od Slavije preimenuje u Hartvigovu, ali to nije urađeno zbog rata. Posle je, 1930. godine, Beogradska postala Hartvigova ulica, da bi 1943. okupatori Hartvigovu ulicu ponovo nazvali Beogradskom, kako se ona i danas zove.
„Mislim da je vreme da Nikolaj Hartvig ponovo dobije ulicu u Beogradu, i to će biti deo Dubljanske ulice koja počinje od Čuburske, sve do ulice Maksima Gorkog“, zaključio je Vesić.
