Srbija je zemlja bez ideologije. Bez jasnih putokaza, vrednosti koje se brane i zastupaju, crvenih linija koje se ne prelaze.
Svega ima u vladajućem bloku — od monarhista do komunista. Od socijaldemokrata do neoliberala. Od „miloševićevaca“ do „đinđićevaca“. Od evrofanatika do zakletih rusofila.
Ništa manje konfuzno ni na opozicionom polu. Antivladine proteste upravo podržavaju i proevropski blok i konzervativne antibriselske snage. Srpski „putinovci“ i „soroševci“. Mondijalisti i nacionalisti.
U tom galimatijasu isprepletanih političkih interesa, uticaja, deklarativnih ubeđenja, gotovo da je nemoguće otvoriti bilo kakvu razumnu javnu raspravu. Nikome nije do artikulisane razmene argumenata o strateškim temama za budućnost Srbije.
Na delu je verbalna makljaža koju potpiruju i brojni analitičari, mediji, intelektualci, estradni umetnici. Na sve strane javnog spektra odzvanja kakofonija i nesuvislo brbljanje.
Šta je u stvari tema?
Ministarstvo prosvete, početkom ove godine, a u jeku brutalne predizborne kampanje prosledilo je školama i predškolskim ustanovama uputstvo da u nastavni program, u devet predmeta, ugrade Obrazovni paket za učenje na temu seksualnog nasilja.
Taj pravilnik o „seksualnoj edukaciji“ predviđen je čak i za decu u obdaništima od tri do sedam godina. Autor „školskog programa“ je nevladina organizacija „Incest trauma centar“, a ministarstvo ga je oberučke prihvatilo.
Bez javne rasprave, bez polemike u medijima, bez okruglog stola, bez mišljenja najeminentnijih srpskih seksologa, dečijih psihologa, sociologa, antropologa, pedagoga… Bez dijaloga u parlamentu, čiji je rad bio zamrznut zbog kampanje, bez obrazloženja ministra prosvete, stručnih ljudi u tom resoru.
Jednostavno, u tišini, prosleđene su koverte ili mejlovi direktorima škola i vrtića u kojima se nalaže vaspitačima, učiteljima i nastavnicima da opišu detaljno đacima kako se izvodi francuski poljubac, a kako seksualni čin mladića i devojke.
Ali to je samo „predigra“. Učitelji imaju zadatak od ministarstva i da, putem uputstva, objasne precizno kako izgleda oralni, a kako analni seks. Zarad tolerancije i „uvažavanja različitosti“, dokument frivolnih NVO aktivista, koji se dopao ministarstvu, sadrži i uputstvo kako se upotrebljava kondom za lezbijke, a sve je ilustrovano crtežom dve devojke u ljubavnom zanosu.
Ni kad je ceo ovaj perverzni obrazovni paket „izronio“ na površinu, ni kad je grupa intelektualaca i medija (među kojima je i Sputnjik) ukazala javnosti na njegov moguć pogubni uticaj na omladinu, niko iz Vlade i resornih ministarstva nije se oglasio. Da roditeljima objasni, obrazloži, ukaže o čemu se ovde radi.
Uvodi li se u škole i vrtiće, na mala vrata, obuka o homosekualnim odnosima? Kakav će to imati uticaj na psihofizičko sazrevanje mališana? Kako će se sve odraziti na opstanak srpske porodice? Na javni moral? Na natalitet?
Nemamo odgovore.
Imamo politički „grupnjak“, koji je po toksičnosti potpuno zasenio i blasfemične rijaliti programe. Kao da se iz petnih žila bavimo svim trivijalnostima u zemlji i svetu. Kao da je matrica mržnje i neukusa sa društvenih mreža pobedila i nadjačala realnost.
U takvom ambijentu deca rastu? Naša deca, koja bi trebalo da preuzmu odgovornost za ovu zemlje za dve ili tri decenije. U šta će se oni pretvoriti ako im porodica, društvo i škola ne uspostave zdrave i jasne vrednosti.
Hoće li ih odgajati i izvesti na pravi put nevladini jurišnici iz „Incest trauma centra“?
